20 Tolstojevih mudrosti koje vredi čuti

Realistički pisac Lav Nikolajevič Tolstoj svakako je jedan od najvećih mislilaca svih vremena. U svom promišljanju života, ovaj Rus je pronikao u njegovu suštinu, a poukama nam je dao smernice kako za ličnu spoznaju, tako i za ostvarivanje boljeg i srećnijeg kvaliteta života. Bar duhovnog, ako ništa drugo.

Ovo su samo neke od Tolstojevih mudrosti:

- Često čujemo kako mladost kaže: ne želim da živim razumom drugoga, hoću da razmislim sam. A čemu razmišljati o onome što je poznato. Uzmi ono što je gotovo i idi dalje. U tome je snaga čovečanstva.

- Čovek je kao razlomak, čiji je brojilac ono što on jeste, a imenilac ono što misli o sebi. Što je imenilac veći, razlomak je manji.

- Dobrota odoleva svemu, a sama je neodoljiva.

- Govori samo o onome što ti je jasno, inače ćuti.

- Ljudi se dele u dve grupe: jedni prvo misle, a zatim govore i rade, drugi prvo govore i rade, a tek zatim misle.

- Ne treba se stideti nikakvog posla, pa ni najodvratnijeg; treba se stideti samo besposlenog života.

- Ne uznemiravaj nikad drugoga onim što možeš sam da uradiš.

- Nikad ne slušajte one koji loše govore o drugima, a dobro o vama.

- Ono što je prošlo više ne postoji, ono što će biti još nije došlo. Pa šta onda postoji? Samo ona tačka u kojoj se sastaju prošlo i buduće. Eto, u toj tački je sav naš život.

- Prava naslada nije u tome da nađeš istinu, već da je tražiš.

- Prava snaga čoveka nije u nagonima već u nepokolebljivoj, spokojnoj težnji prema dobru koje čovek određuje u mislima, izražava u rečima, i sprovodi u delima.

- Prestani da govoriš onog trenutka kad primetiš da se sam uzrujavaš ili da to čini onaj kome govoriš.

- Razum me nije ničemu naučio; sve što znam otkrilo mi je srce.

- Retko ćeš se pokajati zbog onoga što si prećutao, a veoma često ćeš se pokajati zbog onoga što si kazao, i još češće bi se kajao kada bi znao sve posledice svojih reči.

- U šahu, kao i u životu, primećujemo svoje greške tek kada ih drugi iskoriste.

- Većina muškaraca traži od svojih žena vrline kojih se oni sami ne pridržavaju.

- Večna ljubav je nemoguća, isto kao što ni sveća ne može da gori večno.

- Vreme je da prestanemo da čekamo iznenadne darove života, već sami treba da stvaramo život.

- Zloba ljudska uvek polazi od nemoći.

- Znanje je tek onda znanje kad je stečeno naporom vlastite misli, a ne pamćenjem.