Iako dečije svađe grozno zvuče, postoji nešto pozitivno u njima i to bi trebalo da bude dovoljan razlog da ih pustite da svoje svađe reše na svoj način.
Ako imate više od jednog deteta tad ste sigurno doživeli ili svakodnevno proživljavate njihove male, a katkad i velike razmirice koje neretko završavaju glasnom svađom, neželjenim udarcima i uplakanim licima.
I tada ste verovatno, kao i svaki drugi roditelj na svetu koji želi da spreči svađu, odlučili da se upletete se da biste svađu rešili mirnim putem i podstakli ih da se na takav način više ne svađaju.
Međutim, čak i u takvim konfliktima, koji nekad grozno zvuče, postoji nešto pozitivno i to bi trebalo da bude dovoljan razlog da ih pustite da svoje svađe reše na svoj način.
Zašto?
“Uplitanje u dečje svađe jedan je od načina da roditelji osiguraju deci miran i stabilan dom, međutim, ako deca ne budu izložena neslaganju time bismo mogli da ograničimo njihovu kreativnost, moć rasuđivanja i argumentovanja svojih želja i stavova. Svađe nisu uvek loša stvar”, naglasio je nedavno Adam Grant, profesor psihologije i menadžmenta na Writes University of Pennsylvania.
On smatra da ne bi trebalo da se bojimo običnih svađa iz dnevnog boravka jer one decu ujedno uče moćima pregovaranja, preuzimanja odgovornosti pa čak i pravljenju kompromisa, te se zbog istih tih razloga roditeljima savetuje da ih puste.
Ne treba da se boje čak ni da svoje partnerske razmirice izlože otvoreno pred decom. Grant pritom navodi i jedno istraživanje koje direktno povezuje kreativnost odraslih koji su rasli u manje skladnim domovima te je otkriveno da je baš taj povremeni nesklad pozitivno uticao na njihov kasniji nivo kreativnosti.
Da se psiholozi pitaju oni bi se u dečji sukob upleli tiho, ali samo onda kad bi sukob zapretio da preraste u nasilje. S njihovim se mišljenjem slaže i Melisa L. Fenton, blogerka i majka četvoro dece koja je postala slavna nakon video posta u kom dvoje njene dece nose "majicu ljubavi" u kojoj su zajedno, da bi smirili svoju svađu i plesali u čvrstom zagrljaju.
Međutim, kako i ona sama kaže, to bi mogla biti dobra terapija za decu, ali život nam često ne ostavlja dovoljno vremena da bismo se deci posvetili lukavim terapijama i zato je zapravo bolje što pre ih pustiti da svoje svađe pokušaju da reše sami. Dokle god deci bude trebala treća strana koja će rešavati njihove sukobe, oni neće znati da ih reše sami.
Deca koja su navikla da se raspravljaju, traže svoje i argumentovano insistiraju nisu i neće biti šokirana kad se jednom nađu u većem društvu. Ako će roditelj rešavati sukobe svoje dece i pre nego što oni pređu u pravu bratsku svađu, takva deca neće znati da se bore za sebe jednom kad roditelj ne bude u blizini.
Deca moraju što pre da nauče kako da se izraze i kako svoje argumente da iskoriste u svoju korist. Za to nema boljeg razdoblja života od detinjstva i nema boljeg partnera za učenje rešavanja konflikata od braće i sestara.
Moć uveravanja, argumentovanja, pa čak i "muljanja" u svoju korist, važne su veštine koje će decu bolje pripremiti za kandže poslovnog sveta.