5 faktora koji otkrivaju da nekome fali emocionalna inteligencija

Emocionalna inteligencija je veština koja se sve više razmatra. Čini se da je presudna za dobar život. Oni koji je razvijaju imaće više uspeha u svim oblastima života, ali pre svega biće srećniji.

Foto: Shutterstock

Suprotno tome, nedostatak emocionalne inteligencije nosi sa sobom nekoliko komplikacija. Nije važno da li znate kako da rešite zagonetku iz fizike ako se frustrirate. Šta radite sa toliko novca ako se na kraju dana nađete vezani za tegobu ili tugu?

"Emocionalna inteligencija predstavlja 80% uspeha u životu. - Danijel Golman"

Biti emocionalno inteligentan ne znači biti superiorniji u svemu. To čak ne znači da ste najpopularniji ili najsimpatičniji. Ova karakteristika ima veze sa samokontrolom i samopouzdanjem. To su stavovi koji se gaje iznutra, ali koji se odražavaju spolja i koji zahtevaju više taktičke stavove.

Neki znakovi nedostatka emocionalne inteligencije su prilično česti. Viđamo ih svakodnevno i tipični su za naizgled uspešne ljude, ali i one koji to nisu. Dalje ćemo govoriti o karakteristikama onih kojima nedostaje emocionalna inteligencija.

Foto: Shutterstock

1. Stresiranje kada neko ne razume šta mu se govori

Postoje ljudi koji se iznerviraju ako neko odmah ne shvati šta mu se govori. Najgore je što oni za to krive pojedince. Oni izgovaraju izraze poput: "Da li je to tako teško shvatiti?" Ili "Bilo ko bi to razumeo". Na ovaj način prelazimo iz konfliktne situacije na stvarnu agresiju.

Ova osobina otkriva da su ti ljudi vrlo kruti i verovatno egocentrici. Oni se ne trude da razumeju da postoje različiti načini za obradu i asimilaciju informacija. Oni čak ne razmišljaju o mogućnosti da su oni mozda pogrešno objasnili. Oni na kraju otežavaju situaciju koja bi mogla savršeno da se reši sa dva minuta strpljenja.

2. Ismevanje drugih ljudi

Velika je razlika između smejanja sa nekim i smejanja nekome. Oni koji su razvili emocionalnu inteligenciju dobro znaju ovu razliku. 

Ako se ne primeni emocionalna inteligencija, jedna strana na kraju krivi drugu: ako ne shvata šalu, to je zato što je povučen ili preosetljiv. Ljudi koji ovo misle ne shvataju da njihove šale možda i nisu tako lepe. Da su možda zaista uvredljive. A ostali su jednostavno drugačiji i nemaju razloga da se smeju tim stvarima.

3. Odbijanje razmatranja različitih mišljenja

Tokom života razvijamo ono što se obično naziva "sistem verovanja". To su ideje koje proizilaze iz našeg obrazovanja, ali i iz iskustva koje živimo i iz naše sopstvene ličnosti. Formiramo sopstveni koncept stvarnosti koji koristimo kao referencu.

​U nekim slučajevima, međutim, ovaj sistem verovanja može postati vrsta oklopa. Pogled na svet nije rezultat lične elaboracije, već neuroze koja nikada nije rešena. Iz tog razloga, svako suprotno mišljenje smatra se pretnjom.

Foto: Shutterstock

4. Okrivljivanje drugih za sopstvene poteškoće

Ova karakteristika sažima parafrazirajući biblijsku izjavu prema kojoj neki vide trun u očima drugih, ali ne i brvno u njihovim očima. Postoje poteškoće koje su strogo individualne, ali i one druge koju su specifične za parove, grupe ili porodice.

Ponekad se desi da kada nešto nije u redu kao što bi trebalo da bude, pojedinci okrivljuju druge članove iste grupe. To je zaostavština dečije nesigurnosti.

Sve potiče od misljenja pojedinca da je greška katastrofalna. Tada je cilj da se ustanovi ko je krivac a da ne shvati gde greši. Ako postoji veći emocionalni razvoj, greška se smatra normalnim događajem koji, ako se dobro razume, može biti podsticaj za rast. Umesto da tražimo krivca, treba tražiti uzroke i rešenja.

5. Uskraćivanje sopstvenog posla

Većina nas provodi većinu svog života radeći. To je stvarnost koju ne možemo izbeći. Čak i ako posao nije jedina dimenzija našeg postojanja, to je dimenzija koja nam oduzima najviše vremena i energije i loše bismo živeli ako bismo smatrali sopstveni posao samo teretom.

Svaki posao, ma koliko bio skroman ili težak, nešto daje. Svako od nas mora težiti ostvarenju svog cilja i pronalasku posla koji će nam omogućiti da rastemo i razvijamo se na neki način. Emocionalna inteligencija je nešto što se može razviti. Nekome je lakše, drugima teže. 

Naravno, svi imamo pravo i dužnost da pokušamo da živimo bolje. Iz tog razloga, vredno je težiti poboljšati emocionalnu inteligenciju koju ulažemo u sve svoje akcije.