5 loših strana natprosečne inteligencije

Visoka inteligencija svakako je prednost, no nije i ključ za lakši, jednostavniji, sretniji ili pak ispunjeniji život. U odgovoru na to može li inteligencija biti i prokletstvo nekima, psiholozi objašnjavaju da ona svakako može imati negativne strane, koje potvrđuju i naučne studije.

Često razmišljaju umesto da osećaju

Photo: Pixabay

Visoko inteligentni ljudi mogu razumeti osećaje jako dobro, razmišljati i razgovarati o njima, no problem je u tome što često neće osećati olakšanje kod njihovog izražavanja.

To je čest problem jako pametnih ljudi, posebno onih koji se sjajno izražavaju. Oni koriste reči kao dimnu zavesu. Manje komunikativni i verbalni ljudi svoja ponašanja koriste i kao izduvni ventil – povikaće, baciti nešto, rasplakati se, skočiti, plesati.

Visoko inteligentni ljudi će pričati o tome kako se osećaju, a kad završe s razgovorom, svi će ti osećaji i dalje biti zarobljeni – kaže psiholog Markus Geduld.

Dodaje kako je u tome ključna razlika između kognitivnih i emocionalnih veština te iako naučnici ne mogu detaljno objasniti kako su oni povezani, očito je da visoka emocionalna inteligencija kompenzuje niske kognitivne sposobnosti, pri čemu se izrazito pametni ljudi ne moraju oslanjati na svoje emocionalne veštine da bi rešili probleme.

Ljudi očekuju da uvek zablistaju

Photo: Pixabay

Kod prepoznavanja visoko inteligentnih ljudi, društvo će od njih očekivati više – da budu najbolji u svemu, nebitno o kojem je području reč, pa oni nemaju s kime razgovarati o svojim slabostima ili nesigurnostima.

Na njima je veći pritisak da moraju uspeti, zbog čega su pod stalnim stresom. To je očito već i u mlađem uzrastu – deca koja su inteligentnija generalno osećaju više teskobe.

Teže nauče vrednost teškog rada

Photo: Pixabay

Činjenica je kako će inteligentniji ljudi znati bolje rasporediti svoje zadatke te brže obavljati posao, odnosno s manje truda nego što bi trebalo nekom ko nije tako inteligentan.

Ipak, inteligencija ne vodi direktno ka uspehu, a visoko inteligentni ljudi možda nikad ne razviju upornost koja im je potrebna za njega.

Inteligencija postaje problem kad oni koji je imaju otkriju u ranoj dobi da ne trebaju toliko puno raditi kako bi pratili druge, pa nikad ne razviju dobre radne navike – ističu psiholozi.

Ljudima ide na živce kad ih ispravljaju

Photo: Pixabay

Bez obzira je li reč o čavrljanju ili ozbiljnijem razgovoru, inteligentni ljudi najčešće imaju potrebu da ispravljaju druge ako kažu ili tvrde nešto pogrešno, a to znači da ih drugi doživljavaju kao pametnjakoviće koji su u društvu naporni.

Preterano analiziraju

Photo: Pexels

Ljudi s visokom inteligencijom previše vremena troše na razmišljanje i analize, a u tome sebi teško mogu pomoći.

Iz preteranih analiza proizlazi i previše brige, pa i otežana mogućnost odabira – inteligenti žele biti ziheraši u svojim odlukama kako bi bili uvereni da nisu pogrešili, što je u većini životnih situacija nemoguće te je ponekad nužno osloniti se i na svoj instinkt.