Roditelji dece koja treniraju neki sport često imaju prevelika očekivanja od toga a znaju i da se previše mešaju u ovu dečju aktivnost pa i rad trenera koji radi sa decom.
Foto: Shutterstock
Igra a ne novac i rezultat
Foto: Pixabay
Umesto velikih očekivanja u smislu takmičarskih rezultata i novca jednog dana, na bavljenje svog deteta sportom, valjalo bi da gledaju kao na lepu i po njihov razvoj i socijalizaciju veoma korisnu stvar.
Bez dobacivanja sa strane
Foto: Shutterstock
Što se tiče pomenutog mešanja, trebalo bi da detetu ostave slobodu, da se samo snalazi i dolazi do rešenja ako se recimo igra utakmica a ne da mu sa strane dobacuju šta treba da radi. Dobacivanjem ga zbunjuju, ubijaju mu samopouzdanje i prave medveđu uslugu pred drugom decom.
Protivnik se mora poštovati
Foto: Shutterstock
Podjednako je nedopustivo da tokom utakmice roditelji upućuju ponižavajuće ili uvredljive primedbe na račun saigrača svog deteta ili pak protivničkih igrača. Tako dete neće naučiti sportskom ponašanju. Naprotiv.
Bez sugestija treneru
Foto: Shutterstock
Ni sugestije treneru kako bi trebalo da postupa i kako da sastavi tim, neće dobro uticati na dete. Time se samo izaziva pometnja i narušava dobra atmosfera u timu.
Poraz je sastavni deo sporta
Foto: Shutterstock
Ukoliko tim, u kome igra njihovo dete izgubi, ne bi trebalo po povratku kući da mu drže lekcije, naročito oko njegovih grešaka. Detetu je i samom krivo ako je grešilo i nema svrhe, dodatno ga ubijati u pojam. Bolji će efekat imati pohvala za nešto što je dobro uradilo a toga je svakako bilo.