5 „slučajnosti“ koje određuju da li ćete uspeti u životu

Školuješ se, ne drogiraš se i biraš samo dobro društvo. Planiraš da imaš ogromnu platu, čak i ako nemaš afiniteta da budeš preduzetnik ili političar. Desiće se...doneo si sve prave odluke, zar ne?

 Foto: Shutterstock

Ne. Postoji nekoliko potpuno nepredvidivih i nasumičnih okolnosti koje u ovom divnom planu idu na tvoju štetu, prenosi portal "Cracked".

Naučna istraživanja pokazala su da:

5. Osobe sa "istrošenim" crtama lica zarađuju više

 Foto: Shutterstock

Studija univerziteta Duke pokazala je da je izgled jako bitan kad procenjujemo koliko je neko kompetentan, a samim time i koliku platu zarađuje. Karakteristike koje su asocirale na kompetenciju bile su zrele, grube i pomalo "istrošene" crte lica jer pretpostavljamo da se direktor mega-kompanije bez problema može uhvatiti u koštac s izazovima a'la Ber Grils. 

4. Tvoje ime ipak određuje tvoj put

 Foto: Shutterstock

Istraživanja su pokazala da će osobe čija je imena teže izgovoriti ređe biti unapređena na poslu ili uopšte zaposlena.

Osobe zbog čijeg nam se imena plete jezik stvaraju malo manje dobar prvi utisak, a to je važan faktor posebno u poslodavčevoj glavi. Ko se još želi blamirati pogrešnim naglascima ili izgovorima dok istovremeno pokušava uspostaviti autoritet?

Ali, ime osobe počne "određivati" njenu sudbinu mnogo pre intervjua za poslove, pa bi roditelji morali dobro razmisliti pre nego što detetu nadenu neko "kreativno" ili "otkačeno" ime. Deca s takvim imenima statistički češće kasnije u životu ogreznu u kriminal.

Ako dečaku date "ženskasto" ime (na primer Saša, Vanja, Dorijan) verovatnoća raste da će razviti neke probleme u ponašanju, ali tek kad nastupi pubertet i problematične adolescentske godine. Devojke s "muškastim" imenima češće se zainteresuju za matematiku i prirodne nauke, a žene advokatice sa sličnim imenima 3 puta češće postaju sutkinje.

Pa vi recite da nomen nije omen!

3. Popularnost u srednjoj školi određuje koliko ćete zarađivati

 Foto: Shutterstock

Svi smo čuli onu kojom nepopularne klince teše članovi bliže porodice: popularni klinci istroše se još u tim nežnim godinama. Dani su im odbrojani. Devojke najčešće zatrudne i udaju se, a frajeri završe na klupici ispred lokalne prodavnice i pijuckaju pivo. Nije bitno ko sedi za cool stolom, bitno je učiti, zaraditi za Porše kojeg će najverovatnije prati i usisavati baš taj nekad najpopularniji dečko u školi. Stvar je što istraživanja pokazuju da su ovo gluposti.

Ne samo da popularni klinci u srednjoj kasnije dobro zarađuju nego se visoki status u srednjoj školi isplati i 30 godina nakon mature. U jednoj longitudinalnoj studiji, srednjoškolci su morali navesti 3 prijatelja iz svog razreda. Klinci koji su najviše puta nevedeni "označeni" su kao "popularni".

35 godina kasnije, naučnici su posetili najpopularnije klince i proverili koliko zarađuju, a zarađivali su super! Za svaku nominaciju u srednjoj školi, ispitanici su mogli očekivati 2% rast prihoda u zrelom dobu. Najpopularnijih 5 učenika zarađivalo je 10% više od onih pet koji su se našli na dnu te lestvice popularnosti.

2. Zavisničke sklonosti

 Foto: Shutterstock

"Zavisnički karakter" nije baš nešto što navodiš u CV-ju, jer ko se ikada obogatio ovom slabošću osim nekih sportista i glumaca, brokera koji su 80-ih godina zarađivali hrpu novca i isto toliko trošili na kokain, svi oni muškarci i žene koji su menjali istoriju, a bili ludo zavisni o alkoholu, seksu, kockanju… Ima li nešto više u zavisničkom karakteru što možda ipak implicira uspeh?

Radi se o korelaciji, a ne kauzalnosti. Iste karakterne crte koje osobe teraju u "pakao" droge, alkohola, seksa i drugih greha iste su one koje ih čine i dobrim vođama i poslovnim liderima.

Okrivite mozak! Isti ljudi koji naginju zavisničkom ponašanju imaju kombinaciju gena koja potiskuje dopamin u delu mozga koji neprestano traži uzbuđenja pa im je potrebna i veća doza rizika za postizanje uzbuđenja i zadovoljstva. Neki ogreznu u ponorima zavisnosti, drugi pak postanu inovatori, stratezi koji uprkos velikom riziku uspeju i uđu u istoriju.

1. S koje strane sediš

 Foto: Shutterstock

Kad si napokon dospeo do svog prvog zaposlenja, pobrini se da sediš sa šefove "dobre strane". Niz studija koje je provela New School for Social Research otkriva da osobe toliko preferiraju svoju dominantnu stranu da će automatski preferirati i osobu koja se nalazi s te strane.

Tvoj šef ne samo da se na svoju dominantnu stranu okreće češće, nego stvari s te strane poima kao izrazito pozitivne. Izvali neku glupost s njegove "dobre" strane i umreće od smeha. Učini to s pogrešne strane i dobićeš kritiku pred svim kolegama i otkaz. Tako kaže nauka.