Možda ćete nakon ovog teksta sebe gledati drugim očima.
Ljudi koji se ne plaše da budu samokritični, koji prihvataju svoje nedostatke i spremni su da ih poprave, često su inteligentniji, pokazali su testovi.
Studija objavljena u "Journal of Personality and Social Psychology" je uporedila kako su studenti stvarno uradili testove, i kako su mislili da jesu. Ispostavilo se da su oni koji su dobili niže ocene precenili svoje znanje, dok su učenici sa višim ocenama mislili da su postigli lošije rezultate nego što se na kraju ispostavilo.
Dakle, nemojte se plašiti da priznate da ne znate ili ne umete nešto.
S obzirom na to da znate da ima dosta toga što tek treba da naučite, vaša radoznalost ne opada. Nedavno istraživanje u Velikoj Britaniji je pokazalo da su osobe koje su na testovima inteligencije pokazale zavidne rezultate, u detinjstvu su bili veoma radoznali, ali su i sada, kao odrasle osobe, otvoreni za nove ideje.
Inteligencija i radoznalost idu ruku pod ruku. Inteligentni ljudi imaju tendenciju da istražuju ne samo svakodnevne pojave, već i takozvana velika pitanja kao što je smisao života, na primer.
Nisu slabići oni koje boli i pogađa tuđa patnja, već su to emocionalno inteligentni ljudi. Tuđe emocije koje vas uznemiravaju istovremeno vam omogućuju da vidite svet sa stanovišta drugih.
Ljudi koji mogu da saosećaju sa drugima i da ih razumeju, su i otvoreniji za upoznavanje novih ljudi i doživljavanje novih stvari, a sve to ima pozitivne efekte na inteligenciju.
Inteligentni ljudi poseduju snažnu samokontrolu i mogu se odupreti donošenju impulsivnih odluka.
Grupa psihologa iz Izraela testirala je 2009. godine grupu ispitanika u vezi sa tim. Dali su im testove i ponudili novac kao nagradu, ali i da biraju - da li će novac uzeti pre ili posle ispitivanja. Ispostavilo se da su oni koji su rešili da novac uzmu kasnije imali bolje rezultate na testu intelignecije, od onih koji nisu mogli da sečkaju kraj i koji su novac uzeli odmah.
Prema studiji Univerziteta u Pensilvaniji, inteligentni ljudi imaju tendenciju da vide stvari iz perspektive drugih ljudi, a ne samo da prihvate jedno gledište kao validno. Formulišu svoje mišljenje nakon pažljivog razmatranja višestrukih gledišta. Otvoreni su za nove koncepte i ideje, što doprinosi njihovoj inteligenciji.
Da, postoji veza između našeg mozga i čokolade. Jedinjenje koje se zove flavanol, a koje je pronađena u kakau, pomaže u podizanju kognitivnih performansi.
Istraživači Univerziteta u Rimu nedavno su sproveli studiju o tome kako konzumiranje čokolade utiče na naš mozak, na pamćenje i obradu podataka. Ispostavilo se da je čokolada pozitivno uticala na sve te stvari. Ne samo što je odmah povećavala rezultate testova učesnika ispitivanja, već je studija otkrila da malo crne čokolade svakodnevno povećava kognitivne performanse tokom dužeg vremenskog perioda.