Kvarljiva roba koju svakodnevno pazarimo, poput prehrambenih i kozmetičkih proizvoda, označena je rokom trajanja otisnutim na ambalaži. U slučaju namirnica, može biti reč i o periodu važenja koji se meri danima.
Foto: Shutterstock
Ovakvi proizodi često su na popustima, nametljivo označenim i nemogućim za ne primetiti. Ono što se teže primećuje jeste rok trajanja upravo robe na akciji, kojom se ionako slabo vidljiv datum stavlja u drugi plan.
Postavljaju se pitanja do kada se roba pred istekom sme nuditi kupcu, koliko je njena upotreba štetna i da li se potrošači na ovaj način nasamaruju.
Foto: Pixabay
Potpredsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije Zoran Nikolić ovu pojavu smatra racionalnom i ističe - legalnom. Prema njegovim rečima, lanac od proizvodnje do trgovine je vrlo dug i u njemu svako snosi svoj deo odgovornosti. Stoga tvrdi da prodavci smeju trgovati proizvodima pred istekom trajanja, ali ih moraju posebno obeležiti.
- Da bi se takva roba prodala, ona se posebno izdvoji, obeleži, napravi se akcijska cena i napiše da je to upravo zbog roka trajanja. Mnogi trgovci to u praksi i rade - rekao je ocenjujući da plasiranje takve robe nije moralno diskutabilno.
Foto: Shutterstock
Smatra da ne postoji objektivan rizik po zdravlje kojem bi se kupci takvih proizvoda izložili, čak ni u slučaju da rok upotrebe istekne.
- Kada pričamo o hrani, ništa ne sme da se nađe van tog roka u prodaji, tu nema polemike. Ali, postoji vrlo mala grupa proizvoda, gde može doći do nekih zdravstvenih posledica, ako se konzumiraju nakon predviđenog roka upotrebe. Ipak, vrlo često potrošaču neće biti ništa, već će sam kvalitet proizvoda opasti. Izgubiće se hranljiva vrednost ili dejstvo čišćenja, na primer. Ipak, dok se pridržavamo propisanog roka koji je proizvođač odredio, nema opasnosti nikakve - rekao je ističući da se proizvod kojem je rok trajanja do danas, i danas može izlagati i prodavati.
Foto: Pixabay
Odluku prodavca da u prve redove izloži robu pred istekom trajanja ne smatra manipulacijom. Ako se kupac u brzini prevari, pa uzme npr. prvi mlečni proizvod iz frižidera neke prodavnice mešovite robe i tek kod kuće ustanovi da je takav jogurt, margarin ili kajmak već sutra bajat, odgovornost je samo na njemu.
- Složićemo se da svi treba da gledamo šta kupujemo. Ako je potrošač mahinalno uzeo, to je prosto rizik koji smo svi prihvatili, jer nas na kraju krajeva niko ne tera da kupimo taj proizvod - ističe ne podležući strastima umornog zaposlenog sa niskim primanjima koji u povratku s posla odmerava svaki dinar za kupovinu.
Ipak, kupcu ne osporava pravo da bira, "malo promeša i zavuče ruku malo dublje", pa tako sebi uzme svežije namirnice, kozmetiku, kućnu hemiju...