Ako niste naučili u školi, sada je vreme da naučite kako se šta piše

Jasno je da ne možemo svi govoriti književnim jezikom, niti se to od bilo koga traži. Poželjno je, međutim, bar ne praviti teške pravopisne govorne greške. Ne ide da ispadate glupi u društvu. Sramota je. 

Predstavljamo vam danas najčešće jezičke nedoumice, a one se u srpskom jeziku, uglavnom, javljaju kod reči za koje nam nije jasno da li se pišu spojeno ili odvojeno. Pokušaćemo zato da definitivno rešimo ove nedoumice.

Treba li sledeće primere pisati spojeno ili odvojeno?

I te kako ili itekako?

I te, koje služi za isticanje, treba pisati odvojeno od kako: i te kako, a ne itekako. Isto važi i za i te kakav, i te kakva, i te koliki, i te koliko itd.

Ponekad ili po nekad?

Ovaj prilog treba pisati sastavljeno – ponekad ili ponekada, a ne po nekad i po nekada. Ponekad(a) znači s vremena na vreme, povremeno, katkad.

Malopre ili malo pre?

Prilog malopre - neposredno pre ovog trenutka, maločas - treba pisati spojeno. Sa predlozima ovaj prilog se piše odvojeno: do malopre, od malopre…

Kada je pre predlog, piše se odvojeno - Došao sam malo pre tebe. - Bilo je to malo pre svitanja. - Naučio je da čita malo pre polaska u školu.

Posle podne ili poslepodne?

Ukoliko je reč o odredbi, piše se odvojeno - Doći ćemo posle podne. Priloški izrazi imenice podne sa do, po, posle, pre, pred pišu se odvojeno: do podne, po podne, posle podne, pre podne, pred podne.

Ako je reč o imeničkoj složenici, piše se sastavljeno - Bilo je to zabavno poslepodne. Isto važi i za pre podne i prepodne i po podne i popodne.

Na pamet ili napamet?

Na pamet i napamet nije isto. Napamet (sastavljeno) je prilog koji znači učiti naizust, odjednom, od reči do reči; na primer izreći nešto bez podsećanja i čitanja; takođe može značiti i učenje bez razumevanja.

U značenju "pasti na pamet", pisaćemo odvojeno - na pamet.

U redu ili uredu?

Piše se u redu. U je predlog sa lokativom, a redu je imenica red u lokativu. Ovo je predloško-padežna konstrukcija u+lokativ. Uredu bi bio dativ imenice ured ali ona nije uobičajena u srpskom jeziku.

Do viđenja ili doviđenja?

Tradicionalno odjavljivanje, odnosno pozdravljanje pri odlasku, rastanku pravilno se piše sastavljeno - doviđenja. Primeri - do slušanja, do gledanja - koje često možemo čuti u radijskim i televizijskim emisijama "kreacije" su relativno novijeg datuma, koje nisu u duhu našeg jezika.

Zasad ili za sada?

Priloški spojevi za+kad(a), za+onda i za+tada pišu se uvek odvojeno, jer imaju značenje vremenske namene: za koje vreme, za koji momenat. Sa druge strane, za i sad(a) mogu se pisati ili odvojeno ili spojeno, u zavisnosti od značenja:

1. spojeno kada zasad(a) znači u ovo vreme, u ovom trenutku, ovog časa, sad: Zasad(a) se dobro snalazimo;

2. odvojeno kada je naglašena vremenska namena, u smislu za ovaj momenat, za izvesno vreme: Nešto za sad(a), a nešto za kasnije.

Otkad ili odkad?

Otkad, otkada i od kada su prilozi u značenju - od kog vremena, koliko dugo. Spojevi predloga od i do s predlozima kad(a), sad(a), tad(a) i onda mogu se pisati na sledeće načine: dokad, do kada i dokada; dosad, do sada i dosada; dotad, do tada i dotada; do onda i doonda; otkad, od kada i otkada; odsad, od sada i odsada; otad, od tada i otada; od onda i odonda. Dakle, u navedenom slučaju, pravilno je pisati otkad (pored od kada i otkada), a ne odkad.

Dabogda ili da bog da?

Piše se dabogda. Spojeno dabogda je prilog za izricanje želje i proklinjanja: Dabogda ti žena rodila stonogu pa ceo život radio za patike.

Od ovoga treba razlikovati upotrebu veznika da, imenice bog ili Bog i glagola dati, da u doslovnom značenju: molimo se da Bog da svima zdravlja i sreće.