Amerikanci na Marsu do 2037. godine?

Američki predsednik Donald Tramp potpisao je u decembru 2017. direktivu kojom je nacionalnoj svemirskoj agenciji naredio pripremu povratka astronauta na Mesec, a zatim i ljudske misije na Mars.

Foto: Shutterstock

NASA je potom odredila datume - 2024. za Mesec i 2033. za Mars, ali stručnjaci smatraju da je ispunjenje roka za Crvenu Planetu gotovo nemoguće.

"Mesec je temelj misije na Mars. Mesec je naš put da dođemo do Marsa najbrže i najsigurnije što možemo", rekao je nedavno direktor NASA-e Džim Bridenstin.

"Bićemo srećni ako do Marsa dospemo 2037."

Po voditelju laboratorije u Džonsonovom svemirskom centru u Hjustonu koji razvija opcije za buduća svemirska prebivališta Robertu Hauardu, prepreke nisu toliko tehničke i naučne koliko proračunske i političke prirode. 

"Mnogi od nas bi želeli onaj 'Apolo trenutak', kad predsednik ustane, kao Kenedi nekada, kaže da moramo 'gore' i okupi celu naciju iza toga", kaže Hauard. Ali Tramp nije Kenedi, čega je i Hauard svestan.

"Mislim da se to neće dogoditi. Postojećim pristupom, bićemo srećni ako do Marsa dospemo 2037.", rekao je.

Foto: Pixabay

Ako želimo da budemo pesimisti i usput predvidimo i političke probleme, nastavio je, "moglo bi to da bude i 2060.". 

Za odlazak na Mars potrebno je mnogo pripremnih radova. Od dizajniranja, proizvodnje i testiranja raketa i svemirskih brodova do saznanja kako je tamo najbolje uzgojiti salatu. 

Samo putovanje trajalo bi šest meseci. Poređenja radi, do Meseca trebaju tri dana. 

Misija bi mogla da traje dve godine

Cela misija bi mogla da traje i dve godine, pošto su Mars i Zemlja najbliži jedno drugome svakih 26 meseci, a to je vremenski okvir koji se mora iskoristiti. 

Među ključnim zadacima je i način na koji kako astronaute od dugog izlaganja solarnoj i kosmičkoj radijaciji, kaže naučnica NASA-e Džuli Robinson. 

NASA trenutno razvija novi svemirski kombinezon, prvi nakon 40 godina, ali on neće biti spreman za testiranje na Međunarodnoj svemirskoj stanici još nekoliko godina. 

Drugi veliki problem je uzgoj biljaka za prehranu. Treći su hitni medicinski problemi jer će astronauti u slučaju nezgode moraju da se leče sami.

Na Marsu će prašina biti mnogo veći problem nego na Mesecu. Astronauti su se iz misija Apolo vraćali sa velikom količinom lunarne prašine u svojim modulima. Zadržavanje prašine van prebivališta na Marsu biće ključno za uspeh naseljavanja.

Foto: Shutterstock

Tehnike za eksploataciju resursa na Marsu za dobijanje vode, kiseonika i goriva nužnog da ljudi tamo žive još ne postoje, a ionako se mora to prvo ispitati na Mesecu. 

Potrebna veštačka inteligencija

Potrebno je razviti i veštačku inteligenciju koja će pomagati i voditi astronaute. 

I konačno, najosnovnije pitanje: Kako će se grupa ljudi nositi s psihološkim stresom potpune dvogodišnje izolacije? 

Naučnica koju je NASA zadužila za proučavanje verovatnoće sletanja na Mars do 2033. zaključila je kako je to dotad "neizvodljivo".

"Nije to samo pitanje proračuna", kazala je Bavija Lal iz američkog znanstveno-tehnološkog instituta. "To je opseg cele operacije, odnosno koliko stvari NASA može razvijati istovremeno".