Koliko hrane prosečna porodica u Srbiji baci godišnje

Sve prisutniji problem kako u svetu, tako i u Evropi i Srbiji jeste bacanje hrane, a ilustracije radi u našoj zemlji četvoročlana porodica baci oko 140 kilograma hrane, ili 40.000 dinara, godišnje.

Foto: Shutterstock

Podaci Centra za unapređenje životne sredine kazuju da svako od nas godišnje baci 35 kilograma hrane, a na svetskom nivou to znači da je 676 tona hrane dnevno bačeno. Najčešće se bacaju hleb, meso i mleko, jer se najbrže i pokvare, kaže najveći broj ispitanika.

Neki od razloga za bacanje su i neplaniranje kupovine, pripreme i odlaganja hrane, impulsivno biranje namirnica, a deo problema leži i u tome što sve više ljudi živi u gradovima, pa je samim tim i hrana pristupačnija, kako objašnjava Vladan Šćekić iz Centra za unapređenje životne sredine za RTS.

Rešenjem ovog problema može da se pozabavi svaki pojedinac i da krene od sebe, a Šćekić objašnjava šta je ono onosvno što možemo da uradimo

Foto: Shutterstock

"Pre svega - planiranje kupovine i planiranje potrošnje. Često postoje i zabune oko "najbolje upotrebiti do" i "upotrebiti do" što je krajnji rok. Uvek možemo da slobodno poslušamo svoj nos i pomirišemo hranu pre nego što je konzumiramo, ili bacimo", kaže on.

Šćekić ističe da 50 odsto bačene hrane dolazi iz domaćinstva, a druga polovina se baci u celom proizvodnom lancu. Računa se da 1/3 ukupno prozvedene hrane baci što ovo čini globalnim problemom, a u okviru Evropske Unije prosečno se po stanovniku baci skoro tri puta više nego u Srbiji.

Foto: Shutterstock

Jedan od glavnih problema jeste i to što većina nije dovoljno upućena šta sve mogu sa hranom za koju procene da je zrela za bacanje.

Jedna od mogućnosti je kompostiranje – mešanje ostataka hrane sa drugim materijama, što se kasnije koristi kao đubrivo. Takođe, hrana se može dati kućnim ljubimcima, ili pametno iskoristiti u kuhinji, postoje brojni specijaliteti koji se mogu napraviti od viška hrane – gulaši, šejkovi, salate.