Baka po ocu ili po majci – sa kojom su deca bliskija?

Da li dete oseća veću bliskost sa bakom po majci ili po ocu - istraživanja pokazuju da jedna baka u većini porodica ima dominantniju ulogu! Da li je baka po ocu ili po majci bliskija detetu?

Foto: Shutterstock

Iskustva pokazuju da deca nemaju jednaku bliskost sa svim bakama i dekama. Studija sprovedena na velikom broju uzorka studenata osnovnih studija na Univerzitetu u Mičigenu pokazuje da su deca emocionalno bliža, odnosno da provode više vremena sa bakama po majci i da dobijaju više resursa od baka po majci nego od bake po ocu ili dede po majci, zbog toga im deca uzvraćaju većom blskosti.

Uobičajeno rangiranje ide ovako, od najbližeg do najmanje bliskog: baka po majci, deda po majci, baka po ocu, deda po ocu. Izuzeci se, naravno, dešavaju.

Razlike u bliskosti

Neki veruju da je ova razlika posledica odnosa roditelj-baka i deka, kao i toga ko čuva dete. Uprkos napretku u rodnoj ravnopravnosti, majke i dalje verovatno usmeravaju aktivnosti svoje dece. Mogu da pridaju veći značaj kontaktu sa sopstvenim roditeljima.

Drugi smatraju da će odnos između žene i njene svekrve - bake po ocu njene dece - uvek biti komplikovan. Ljubomora može stajati na putu bliskog odnosa, koji može, zauzvrat, stajati na putu bliskosti između bake i dede i unuka.

Ukoliko ne postoji bliskost između svekrve i snaje, moguće je da će dete imati manju bliskost sa bakom sa kojom njegova majka nije bliska.

Prema nekim istraživanjima, baka po majci zna sa praktično 100% sigurnošću da je njeno unuče genetski povezano sa njom. Deda po majci ili baka po ocu imaju samo polovinu te sigurnosti, a deda po ocu nema nikakve sigurnosti.

Naravno, studije su identifikovale mnoge druge faktore koji utiču na bliskost veze. Geografska bliskost je važna, iako baka i deda mogu da prevaziđu udaljenost. Zaposleni status, zdravlje, ekonomski status i ličnost bake i dede takođe mogu biti uticajni faktori.

Druga varijabla je broj unučadi koje baka i deda imaju. Baka i deka koji imaju mnogo unučadi verovatno neće moći da izdvoje dovoljno vremena da se povežu sa svakim od njih.

Uloga ranog vezivanja

Preferencija prema bakama i dekama po majci počinje rano, a verovatnije je da će bake po majci biti pozvane u porođajnu sobu. Slično tome, veća je verovatnoća da će baka po majci pomoći nakon rođenja bebe, olakšavajući rano povezivanje sa unukom.

Veća je verovatnoća da će baka i deda koji se rano povezuju sa unukom kasnije biti zamoljeni da čuvaju decu i veća je verovatnoća da će biti uključeni u školske aktivnosti kada unuče krene u školu.

Tinejdžeri i bake i deke

Studije sa tinejdžerima pokazuju da prednost bake po majci ne nestaje s vremenom. Proučavanja unuka tinejdžera su posebno dragocena, jer su tinejdžeri verovatno dovoljno stari da sami iniciraju neki kontakt sa bakama i dekama i zato što su dovoljno stari da izvode kompetentne zaključke o odnosima.

U jednoj studiji o britanskim tinejdžerima, baka po majci je bila najvažniji član porodice van njihove uže porodice. Deda po majci je bio sledeći. Prema tinejdžerima, bliskost je podstaknuta uključivanjem u njihov školski život.

Pored toga, 8 od 10 tinejdžera je reklo da su njihove bake po majci razgovarale sa njima o njihovoj budućnosti i da su tinejdžerima dale dobre savete.

Uticaj razvoda

Uloge bake i dede po majci i ocu imaju tendenciju da se više razlikuju kada se roditelji njihovih unuka razvedu. Uprkos napretku u rodnoj ravnopravnosti, samo jedan od šest očeva dobija primarno starateljstvo nakon razvoda.

Kada majka dobije starateljstvo, baka i deda po majci često uskoče da popune praznine u roditeljstvu i obezbede stabilnost porodici. U tom procesu, oni imaju tendenciju da se zbliže sa svojim unucima. Ovo se takođe može desiti kod bake i dede po ocu kada otac dobije starateljstvo, ali to je relativno redak događaj.

Kada majka dobije starateljstvo nakon razvoda, baka i deda po ocu imaju tendenciju da ređe viđaju svoje unuke. Oni, međutim, mogu igrati važnu ulogu u olakšavanju kontakta između dece i porodice oca.

Efekat višegeneracijskog života

Sklonost prema bakama i dekama po majci nije tako jasna kada je u pitanju višegeneracijski život. Ako mladi ljudi dele domaćinstvo sa svojim roditeljima, kulturni faktori će verovatno odrediti da li će se useliti kod bake i dede po majci ili po očevoj strani.

Naravno, drugi faktori kao što su lokacija i ekonomija nadjačavaju kulturne obrasce. Etničke i verske kulture sa jakim porodičnim vezama čine veći deo višegeneracijskih domova.

Izvor: Prva