Tačno 27 godina navršilo se od smrti "sarajevskog Romea i Julije", mladića i devojke koji nisu dopustili da ih rat u Bosni i Hercegovini razdvoji, te su svoju ljubav platili životima.
Foto: Youtube/screenshot
Boško Brkić i Admira Ismić ubijeni su 18. maja 1993. godine kada su pokušali da napuste opkoljeno Sarajevo.
Na "ničijoj zemlji" kod mosta koji povezuje centar grada s naseljem Grbavica, tada pod kontrolom snaga bosanskih Srba, Boška i Admiru upucao je snajperista.
Boško je ubijen prvi, a Admira ga nije ni tada htela da napusti. Zagrlila ga je dok je ležao na asfaltu, a zatim i sama bila smrtno pogođena.
Njihova tela danima su ležala na asfaltu jer im niko nije mogao da priđe na brisanom prostoru.
Tek kasnije su njihova tela preneta u predgrađe Lukavica i tamo privremeno sahranjena, a nakon rata, po želji roditelja ekshumirana i trajno sahranjena u Sarajevu.
Nikada nije utvrđeno ko je počinio ta ubistva o kojima su izvestili mediji širom sveta.
Priču o tome prvi je napisao Rojtersov novinar Kurt Šork, ratni izveštač koji je i sam ubijen tačno sedam godina posle u Sijera Leoneu, gde je takođe izveštavao o sukobima.
Nakon kremiranja njegovog tela, deo pepela sahranjen je u Vašingtonu, gde je živeo, a drugi deo uz grobnicu Boška i Admire na sarajevskom groblju "Lav", gde leže posmrtni ostaci brojnih Sarajlija ubijenih tokom opsade tog grada od 1992. do 1995. godine.
Boško Brkić i Admira Ismić upoznali su se u Sarajevu 1984. godine. Uprkos pozivima Boškovih roditelja da 1992. godine napuste grad kojem je pretio rat, on je to odbio, jer je želeo da ostane uz Admiru.