Pomozimo ovom dobrom momku – Momčilo je vodio sasvim normalan život dok nije dobio vest koja mu je potpuno promenila život

IZVOR: blic.rs | PETAK, 27.05.2022 | 11:28

Život

"Tog jula 2021. godine kao u nekom snu koji niko ne može ni da zamisli, sve za moju porodicu kreće putem kojim ne treba. Imao sam neopisive bolove i dok su mi postavljali fistulu za dijalizu, u drugoj bolnici moja majka je ležala na operacionom stolu čekajući da operiše rak dojke. To je samo pokrenulo lavinu koja se do dana današnjeg nije zaustavila."

Foto: privatna arhiva

Ovako za "Blic" počinje priču Momčilo Vukotić (28), mladić koji boluje od hronične bubrežne insufijencije i koji se grčevito bori za novi bubreg - i novi život.

Pre samo nešto od više od dve godine Momčilo je živeo baš onako kako žive i svi njegovi vršnjaci - putovao je, izlazio, radio, družio se... Ni u jednom trenutku nije posumnjao da se taj i takav život može promeniti iz korena. I to bez povoda i jasnog smisla.

- Bolest je kada te nešto boli. Mene ništa nije bolelo, zato je sve i bilo teže shvatljivo - objašnjava nam na početku razgovora ovaj mladić koji kaže da su ga loše vesti dočekale potpuno nespremnog.

Bol u potiljku i neočekivani obrt

Momčilo je u januaru 2020. osetio čudan bol u potiljku.

- Otišao sam lekaru u želji da vidim šta mi stvara taj neugodan bol. Oni su rekli da je u pitanju visok pritisak. Nikome nije jasno bilo otkud visok pritisak nekome ko ima 26-27 godina u to vreme. Izvadio sam krv idoktori su imali šta da vide. Parametri vezani za bubreg su bili izmenjeni, videli su da se tu nešto dešava i poslali me na ultrazvuk - nastavlja Momčilo i dodaje da je ultrazvuk pokazao da su bubrezi manji nego što bi trebalo da budu kod osobe tog uzrasta.

Niko sa sigurnošću nije mogao da kaže kako je došlo do toga da ja patim od hronične bubrežne insufijencije, genetske analize su zahtevale da se uradi biopsija, a budući da, kako nam priča ovaj mladić, je bubreg bio u lošem stanju, tako nešto bi ga dodatno povredilo.

- Sigurno sam 15 godina živeo da nisam znao da se to dešava. Nikada nisam imao neke stomačne probeme koji bi ukazivali na tako nešto. Nisam osoba koja je gojazna, niti ima neke druge smetnje... Kada je dijagnoza postavljena ispostavilo se da je bolest već došla do trećeg stadijuma. I tada se sve u mom životu promenilo - priča nam Momčilo Vukotić.

Kako? Šta? Zbog čega baš meni? Zašto sam ja tu?, neka su od pitanja sa kojima se ovaj momak susretao u onoj najtežoj borbi - psihološkoj borbi sa samim sobom i novim okolnostima.

Taj jul 2021. godine...

- Nisam bio svestan da se sve to dešava. Sve je išlo kako je išlo. Prvo osvešćivanje da sam ja zaista bolestan došlo je u julu 2021. godine. Tada sam osetio užasne bolove u stomaku gde sam imao utisak da je sve stalo u tom delu mog tela. Tada su mi iznova uradili analize i shvatili da su vrednosti jako povišene, zadržali su me u bolnici i odmah hitno iz Sremske Mitrovice prebacili za Beograd u Klinički centar - prepričava nam sudbonosnu noć svog života.

Istu noć mu je ugrađena fistula i Momčilo se prvi put u životu susreće sa dijalizom.

- U tom trenutku kada se sve desilo u 24 sata osećaj je neobjašnjiv. Ti shvataš u tom momentu da sve što je do sada bilo neće više biti isto. Život se menja iz korena, od sutra sve prestaje. Osuđen si na dijalizu, ne rade ti organi i stojiš na tom apratu. Iza vrata ti viri cev i pumpa krv u aparat. Sve to gledaš u nekom magnovenju, šoku - objašnjava nam svoje prve utiske ovaj skromni mladić.

Borba je nakon ove noći i zvanično počela, ali kako to obično biva jedno su planovi, a drugo surovost života. U istom trenutku dok se drama dešavala ovom mladiću, njegova majka se borila sa rakom i čekala operaciju karcinoma dojke. Ipak, ni tu nije bio kraj...

- "Ovo je tvoj novi život", bile su reči doktora i tada zaista počinje moj novi život. Tri puta nedeljno odlazim na dijalize na po četiri sata. U prvim danima mi je bilo užasno, sada sam to prihvatio nekako kao neminovnost. Odmah su mi rekli da je transplatacija jedino rešenje. Trajni dolazak na dijalizu za mene nije u glavi bio opcija, jer dijaliza sa godinama loše utiče na organe, koliko i pomaže, toliko i odmaže - ističe on.

Sreća koja nije dugo trajala

Momčilo je uradio proces kompatibilizacije bubrega sa ocem i sa dedom. Nakon sreće da su i jedan i drugi odgovarajući donori, sledi niz loših vesti...

- Deda se zarazio koronom, završio na respiratoru, a u decembru je od posledica te bolesti i preminuo.. Sa druge strane, sa ocem sam bio na dodatnim analizama na odeljenju za transplataciju. Na tom ispitivanju, tati su ustanovili da ima šećer tip 2 i da je to kontraindikacija za transplantaciju, tako da ni on neće moći da mi donira bubreg - tužne vesti samo su se nizala u Momčilovom životu.

On je sada na čekanju donora, a ta lista svakog je dana sve veća i gotovo da se ne pomera na bolje. Momčila je teška situacija naterala da izlaz traži u drugim zemljama, a kao najbolje rešenje za sada pojavila se Belorusija i naizgled nedostižnih 80.000 evra. E tu smo mu ipak potrebni mi.

- U konstantnim sam razgovorima sa tom klinikom. Oni su izneli cenu, dozvoljeno je da obavljaju operacije i državljanima drugih zemalja i sada samo mogu da čekam i molim da se taj novac skupi - skomno priča Momčilo koji kaže da je za njega taj momenat u kojem on moli za pomoć zapravo bio najteži.

Ovaj požar ne sme da se zaustavi

Kako kaže, kada je odlučio da javno istupi i prijavi se u fondaciju Budi Human nije ni bio svestan da sve to postaje javno.

- Prijavio sam se i zamolio prijatelje da to ne dele dok ja sam sam sa sobom ne složim stvari u glavi da se to dešava i da je to u redu. Sedeo sam na dijalizi i nekako je to došlo do nekog, a onda su ljudi samo počeli da dele objavu, da šalju poruke podrše. Mnogi nisu znali da sam bolestan, jer nisam mnogo pričao o tome pa su bili zabrinuti. Prijatelji su se organizovali i počeli da skupljaju pomoć i na lokalnom nivou - objašnjava Momčilo koji kaže da je od tog trenutak krenuo požar, eksplozija događaja.

Na nama je da taj požar ne zaustavimo. Taj požar je onaj koji će izgraditi novi Momčilov život i kao feniksa izdići ga iz pepela u koji je nezasluženo, nenadano i nesrećno upao.

Foto: privatna arhiva