Običaji kojima budisti slave život, ali i smrt

Budizam je religija koja je nastala na području Indije pre više od 2.500 godina i danas broji više od 500 miliona sledbenika.

Foto: Shutterstock

Naziv Budizam dolazi od reči bodhi, odnosno biti budan. Buda kao začetnik budizma nije niti Bog niti izaslanik ili glasnogovornik Boga. On je bio indijski princ rođen u današnjem Nepalu po imenu Siddhattha Gautama.

Budisti veruju da se princ u svojoj 35. godini probudio za stvarnost življenja. Budisti teže pronalasku srednjeg puta koji vodi do nirvane, odnosno potpunog mira.

Veruju u reinkarnaciju i koncept karme koji mi prepoznajemo kao zakon uzroka i posledice.

Najveći praznik

Najvećim budističkim praznikom smatra se Vesakh kada se slavi Budino rođenje, prosvetljenje i smrt, odnosno nirvana.

Tradicionalno, na taj dan se pre zore budisti okupljaju u hramovima, svečano podižu zastavu i pevaju u čast Bude, njegovog učenja i učenika.

Vesakh se slavi na dan punog Meseca u aprilu, odnosno maju. Tada se prinose sveće, cveće i mirisni štapići, pevaju mantre, meditira se, veseli i časti specijalitetima.

Četiri sveta dana

Posebna je i svetkovina koja se naziva Uposatha koja označava četiri sveta dana u mesecu prema drevnom budizmu.

Prvi dan je pojava mladog meseca, drugi je dan punog meseca svakog lunarnog meseca, treći je osmi dan nakon pojave mladog, a četvrti osmi dan nakon pojave punog meseca.

Tada monasi i narod obavljaju verske dužnosti. Budisti će tada ponavljati pet glavnih moralnih propisa, slici Bude prinosiće cveće, izvoditi recitacije, meditirati i slušati propoved jednog od monaha koji će je izreći za sve prisutne.

Dan svih duša

U Kini i Japanu budisti slave Ullambanu, odnosno Dan svih duša. Tada izrađuju takozvani fachuan od papira koji se uveče tog istog dana pali.

Svrha ovog običaja je sećanje na mrtve i oslobođenje onih bića koja pate. Pale se i lampioni, monasi recituju svete stihove a prinosi se i voće.

Nova Godina

U budizmu je posebno i slavlje Nove Godine. Slavlje u mnogim mestima izgleda tako što se ulicama održavaju povorke gde se nosi Budina slika, posećuju se budistička sveta mesta, a monasima se daju hrana i drugi darovi.

Na Tibetu se tradicionalno obeležavao Smonlam. Običaj je započinjao krajem zime, a sastojao se od čina egzorcizma kojim bi se terale zle sile koje su vrebale pojedince, ali i zajednicu.

Ostaci ispod hrama

Zanimljivi su i običaji kojima se obeležava smrt pripadnika budizma a koji se povezuju i s tradicionalnim indijskim običajima.

Kad bi umro neki od počasnih monaha telo bi se spalilo, a ostaci bi se zakopali. Iznad tog mesta izgradio bi se budistički hram.

Budistički običaji zaista su zanimljivi i posebni i ima ih mnoštvo. Svaka zajednica nastoji da ih neguje i sačuva uprkos izazovima koje im nameće moderan svet.