Tibetanski monasi uvek sa sobom nose kamenčić, a razlog zbog kog to rade je pouka svima nama

Tibetanski budizam uglavnom je najpoznatiji u zapadnom delu sveta kroz misiju Dalaj-lame, a često se naziva i tantrički budizam.

Foto: Shutterstock

Potiče od tantre, tekstova koji sadrže meditativne instrukcije jer je osnovni cilje tibetanskog budizma izbegavanje želje u nama poznatom smislu teči.

Zašto? Jer želja donosi patnju. Ukoliko nema želje, neće biti ni patnje, pa je potrebno kroz zauzdavanje volje i uma, doći do stanja u kom nema želja.

Budizam je već godinama izvor nepresušne inspiracije i pokretna tačka za brojna razmišljanja, a praćen je i raznim istraživanjima.

Na primer, utvrđeno je da prilikom tantričkih meditacija dolazi do povećanja telesne temperature, pa je moguće meditirati i na veoma niskim temperaturama bez ikakvih posledica. Empirijski je utvrđeno i da je se disanje usporava i to na sedam udisaja i izdisaja u jednom minutu.

U skladu sa ovim način života tibetanskih monaha je veoma zanimljiv, a posebno je interesantan jedan od rituala inicijacije.

Svi monasi kada pristupaju redu dobijaju jedan kamen koji uvek moraju da nose sa sobom, a uz kamen i jedan zadatak – da najmanje jednom dnevno vrteći u ruci svoj kamen izgovore sve ono na čemu su u životu zahvalni.

Na početku, broj reči koje u svom svakodnevnom zadatku izgovaraju je mali, ali vežbom, rastom duha, uočavanjem sveta oko sebe i sve bližeg poimanja suštine našeg postojanja, broj se značajno uvećava, a uključuje se i sve ono što običan čovek smatra običnim, pa se i ne seti koliko na svemu treba da bude zahvalan.

Nakon godina i godina ove vežbe, monasi nabrajaju i po 1000 stvari zbog kojih su zahvalni.