Čemu je sve lubenica služila u drevnim vremenima?

Zbog svog jedinstvenog, osvežavajućeg ukusa lubenica je omiljena poslastica mnogih ljudi tokom letnjih dana. Ipak, ovo voće nije oduvek bilo tako ukusno.

Foto:Shutterstock

Pre nego što je postala slatka, letnja poslastica, lubenica je bila u potpunosti korisno voće. Zapravo, lubenice iz drevnih vremena bi bile teško prepoznatljive čak i za najodanije ljubitelje ovog voća danas.

Čvrsta, puna semenja i bledo zelena, karakteristične su bile po svom blagom ili gorkom ukusu. Ali upkos njihovom neukusnom sadržaju, očigledno su bile važno voće čim su zadržane sve do danas. One su obrađivane stotinama godina pre nego što su postale nešto vredno za posaditi.

Kao autohtono voće Afrike, lubenice su uzgajane na ovom kontinentu još od drevnih vremena. U jugozapadnoj Libiji iskopano je seme staro 5000 godina, a ostaci lubenice koji datiraju iz oko 1500. godine p. n. e, otkriveni su u temeljnim naslagama ispod zidova sudanskog hrama.

Arheolozi su takođe pronašli seme i fotografije različitih vrsta lubenica u grobnicama drevnog Egipta od pre 4000 godina. Ove vrste uključuju divlje lubenice, kao i duguljaste predake pustinjske lubenice.

Ali pošto nisu bile ukusne, za šta su ove lubenice bile dobre?

Foto:Shutterstock

Prema radu Harija S. Parisa, hortikulturologa iz Organizacije za poljoprivredna istraživanja iz Izraela, drevni Egipćani su verovatno sakuljpali ovo okruglo voće zbog vode. Divlje, ili "spontane" biljke, kaže Paris, mogu biti izvor čiste vode tokom duge sezone suše, a mogu se upotrebiti kao hrana za stoku i životinje.

Ovo možda može da objasni zašto su lubenice pronađene u grobnicama faraona, kako kaže Paris. Faraoni bi trebali ostati hidrirani na njihovom dugom putu do posmrtnog života, a lubenice su možda najbolji način da se voda obezbedi.

Za putnike su takođe bili potrebni izvori vode kako bi ih održali. Moguće je da su putnici nosili lubenice sa sobom kao neku vrstu prirodnog rezervoara. Pored trgovine, uloga lubenice kao izvora pitke vode pomogla je ovom voću da pronađe svoj put u novim regijama.

Kada su Grci došli u posed ovog voća, oko 400. godine p. n. e, lubenica je upotrebljavana i u medicini. Takođe je imala sposobnost da pomogne ljudima da ostanu hladni, štitila ih je od vrućine. 

Do prvog veka, objašnjava Paris, lubenica je postala slađa. Zapisi na hebrejskom jeziku sa kraja drugog veka, kao i tekstovi na latinskom iz 6. veka, grupišu lubenicu sa drugim slatkim voćem, kao što su nar, smokva i grožđe. Iako je i dalje bila daleko od moderne lubenice, bila je na dobrom putu da postane nešto slađa.