Potresna priča o černobiljskim psima

Jedna od najsnažnijih scena u četvrtoj epizodi HBO-ove hit-serije "Černobilj": Dva bivša sovjetska vojnika, koji su stigli iz Afganistana i jedan dobrovoljac, zaduženi su za ubijanje kućnih ljubimaca u gradu i obližnjim naseljima. 

 Foto: Courtesy of Solo East

Nažalost, ova priča nije fikcija: Takva naredba je izdata s jedinom svrhom - sprečiti širenje zračenja i spasiti živote ljudi. 

O tome kako je jedna od najgorih nesreća u svetu uticala na černobiljske životinje i kako im se sada pomaže istražio je ruski TV kanal "360". Punih 36 sati nakon katastrofe u nuklearnoj elektrani Černobil, članovi vladine komisije dobili su uputstva da evakuišu 50.000 stanovnika iz 3 kilometra udaljenog grada Pripjata. Sledećih 60 hiljada ljudi je narednih dana evakuisano iz susednih oblasti, sela i samog Černobila.

Zbog činjenice da su svi autobusi za evakuaciju bili puni ljudi, dato je naređenje da se sve stvari, osim onih neophodnih, ostave u domovima. Ista naredba važila je i za kućne ljubimce – pse, mačke i stoku. To je učinjeno kako bi se sprečilo širenje zračenja koje je ubilo svakoga ko je bio blizu eksplozije.

U knjizi "Černobiljska molitva" beloruska književnica Svetlana Aleksejevič je napisala:

"Kada su svi ljudi ušli u autobuse, čuli smo pseće zavijanje, videli smo ih kako trče za vozilima za evakuaciju. Znali su da nikada više neće videti svoje vlasnike."

Knjiga Svetlane Aleksejevič zasniva se na razgovorima s više od 500 svedoka strašne nesreće, uključujući "likvidatore", vatrogasce, lekare, političare, fizičare i, naravno, obične građane.

"Vojnicima je naređeno da pucaju u životinje u zatvorenoj zoni. Tužni vlasnici kućnih ljubimaca ostavljali bi cedulju na ulaznim vratima i molili: "Nemojte ubiti našu Žulku, ona je dobar pas…"

Černobiljski psi žive do 4 godine

Uprkos smrtonosnim efektima zračenja, mnogi psi ipak su uspeli da pobegnu i prežive. Danas oko 300 pasa lutalica, i dalje izloženih zračenju, živi u zoni isključenja Černobila. To su potomci onih koji su morali da ostanu nakon katastrofe. 

Prva stvar koja privlači pažnju radnika zaduženih da brinu o ostacima nuklearne elektrane Černobil, kao i turista koji dolaze u zonu isključenja, jeste da se uglavnom radi o štencima.

 Foto: Courtesy of Solo East

U oblasti Černobila psi ne žive duže od četiri godine. Prema SPCA, neprofitnoj organizaciji za zaštitu životinja, glavni uzrok kratkog životnog veka su predatorske aktivnosti i hladne zime.

Ali, uprkos tragičnoj sudbini četvoronožnih potomaka žrtava katastrofe, ljudi nisu zaboravili na njih. 

U zoni isključenja provodi se projekt "Psi Černobila". Stručnjaci za radijaciju i veterinari hvataju pse lutalice, mere njihov nivo izloženosti zračenju, vakcinišu protiv različitih parazita i bolesti, uključujući besnilo, obežavaju ih, a zatim ponovo puštaju u zonu oko nuklearne elektrane Černobil. 

Nažalost, zbog visokog nivoa zračenja, jednostavno je nemoguće zbrinuti sve životinje. Neki od njih čak nose specijalne ogrlice opremljene GPS prijemnikom. To se radi kako bi se pratio nivo radijacije u celoj zoni isključenja.

Černobiljske pse lutalice često hrane turisti koji dolaze u grad i njegovu okolinu, kao i radnici na ruševinama elektrane.  Svaki pas u zoni isključenja zna da će na glavnoj kapiji elektrane uvek dobiti hranu. Životinje se uopšte ne boje ljudi, ponekad se čak penju na krov zaštitnog sarkofaga elektrane, odakle ih spašavaju radnici.

Moraju da nauče da žive sa ljudima

Prošle godine, nekoliko desetina pasa lutalica je spaseno u Černobilju, a kasnije su čak i udomljeni u susednim zemljama. Najčešće se udomljavaju štenci jer su manje ozračeni od starijih pasa, što znači da nakon tretmana ne predstavljaju opasnost za ljude. Priprema pasa za transfer novim vlasnicima odvija se u dve faze: Prvo se pseća dlaka čisti od radioaktivne prašine, a nakon toga se vrši temeljna kontrola kako bi se konačno osiguralo da pas ne predstavlja opasnost za ljude.

Psi koji su predati novim vlasnicima fizički su zdravi, ali krajnje nesocijalizovani.

"Černobiljski psi su divlje životinje. Ne znaju šta je igra. Moraju da nauče mnogo, uključujući i život s ljudima", kaže studija SPCA. Prema rečima osnivača fondacije Lukasa Hiksona, svi psi ne mogu biti sklonjeni iz zone isključenja, ali želomo da dovedemo na broj koji će biti moguće hraniti i pružiti dugotrajnu negu, u interesu samih pasa, ali i radnika i posetioca Černobilja.

Tako ljudski faktor, koji je na patnju osudio generacije černobiljskih pasa, sada najvernijim čovekovim prijateljima nastoji da pomogne da kratke živote provedu što bezbolnije.