Čokolada ili novac – nemački naučnik otkriva šta nam donosi veću sreću

Vilhem Šmid tvrdi da postoji dve vrste sreće: prijatnost i punina! Težnja čoveka da bude srećan je večna, ali ono što se menja, a da mi najčešće ni ne uviđamo, jesu manifestacije sreće.

Foto: Shutterstock

Vilhelm Šmid, profesor filozofije na Univerzitetu u Erfurtu, govori o nekoliko vrsta sreće.

Nemački filozof kaže da ljudi uvek žele da, ničim izazvano, dobiju nešto korisno i prijatno. I to naziva slučajnom srećom, a kao njeno suštinsko obeležje navodi to što nam ne stoji uvek na raspolaganju.

- Jedino na šta čovek može da utiče jeste odnos koji ima prema njoj: on može da se otvori ili zatvori za slučajnost nekog susreta, iskustva, informacije - navodi autor knjige "Sreća". - On može da ima sreću za hvatanje leptira kojom bi mogao da ulovi i sreću ili može da podigne zid koji će odbiti svaku sreću.

Šmid tvrdi da je za svakog čoveka važnija tzv. sreća prijatnosti, koja zapravo predstavlja težnju ka dobrom raspoloženju i zato ne traje dugo, već samo u određenom trenutku.

Ukusna šoljica kafe, lep film, razgovor ispunjen toplinom, odlazak u velnes ili omiljena čokolada - neki su od upečatljivih manifestacija ovog oblika sreće, koje direktno utiču na lučenje hormona serotonina i dopamina.

I na kraju dolazi tzv. sreća punine, koja jedina može da bude trajna.

- Sreća ne može da postoji ako naglašava samo jednu stranu života, onu prijatnu, ispunjenu uživanjem i "pozitivnim". Veća sreća, sreća punine, obuhvata i onu drugu stranu, neprijatnu, bolnu i "negativnu", sa kojom moramo da izađemo na kraj - objašnjava filozof, dodajući da ovaj treći oblik sreće, ljudi u modernim, razmaženim vremenima tek treba da otkriju.