Crvene pande su jako slatke i na ivici su opstanka!

 Crvene pande su ugrožena vrsta sa manje od 10.000 jedinki preostalih na planeti. Iako njihovo ime ukazuje na vezu sa džinovskom pandom, sa ovim rođacima ne dele puno sličnosti.

Foto:Shutterstock

Ove ljupke životinje crvekasto-bakarnog krzna, okrugle glave i zašiljenih ušiju, na prvi pogled podsećaju na lisicu, na mladunče psa ili medveda.

Crvena panda je sisar iz reda zveri i jedini predstavnik porodice Ailuridae koji danas živi na Zemlji.

Postoje dve podvrste crvene pande (Ailurus fulgens) koje žive u različitim oblastima i neznatno se razlikuju po svojim fizičkim karakteristikama – zapadna ili himalajska crvena panda (Ailurus fulgens fulgens) i kineska crvena panda (Ailurus fulgens styani) koja naseljava istočne i severoistočne delove Nepala.

Crvena panda je naučnicima zadala dosta muka u procesu klasifikacije.

Glava im je sličnog oblika kao kod rakuna, a imaju i specifičan rep sa prstenastim šarama, pa su zbog ovih karakteristika prvo bile svrstane u porodicu rakuna (Procyonidae).

Kasnijim istraživanjima je utvrđeno da je njihov DNK sličan medveđem, pa su "premeštene" u porodicu Ursidae.

Najnovije genetske studije su ipak utvrdile da crvene pande čine potpuno zasebnu porodicu Ailuridae i da nemaju živih bliskih rođaka u okviru porodice. Njihovi najbliži predaci i rođaci su živeli pre tri do četiri miliona godina, navodi World Atlas.

Foto:Shutterstock

Ova ugrožena vrsta naseljava šumska područja umerene klime na planinama centralne Kine, severnog Mjanmara, i Nepala. Mogu se videti i u nekim delovima Indije, Butana i na Tibetu.

Crvene pande žive na drveću gde provode oko 90 procenata svog vremena. Njihove fizičke karakteristike nisu prilagođene životu na tlu, ali su na drveću prave akrobate.

Imaju izuzetno fleksibilne skočne zglobove, a tibija i fibula su povezane na specifičan način, što im omogćava da se rotiraju oko svoje ose i da se sa velikom lakoćom spuštaju sa drveća sa glavom okrenutom na dole.

Crvene pande imaju i "lažni palac", kao i džinovske pande, koji predstavlja proširenje ručnog zgloba i pogodan je za penjanje po drveću.

Kao i kod većine drugih životinja, njihov fizički izgled igra veliku ulogu u procesu kamuflaže i opstanka. Prepoznatljivo crvenkasto-bakarno krzno savršeno se uklapa sa četinarima prekrivenim crveno-braon mahovinama i belim lišajevima.

Ljupke crvene pande imaju veliku okruglu glavu, kratku njušku i zašiljene uši.

Karakteriše ih takozvani "trag suze" na licu koji se proteže od očiju do uglova usana. Raskošnan rep prekriven gustim krznom služi im za održavanje ravnoteže, a često se njime obmotaju i kako bi se ugrejale.

Himalajska crvena panda uglavnom ima nešto svetlije lice, dok su kineske crvene pande crvenije i imaju izraženije prstenaste šare na repu.

Crvene pande su neuporedivo manje od džinovskih pandi – po svojoj veličini su slične običnim kućnim mačkama. Teže između 5,4 i 9 kilograma, a dužina tela sa glavom može biti i do 65 centimetara, dok rep varira između 25 i 50 centimetara.

Foto:Shutterstock

Najveća sličnost sa džinovskim pandama se ogleda u ishrani. Crvene pande se pretežno hrane bambusom koji čini između 85 i 95 procenata njihove hrane. Pored toga, jedu i korenje, opalo voće, ali i insekte, jaja, ptice, i druge manje sisare.

Crvene pande nisu isključivo noće životinje, ali su najaktivnije u sumrak i svitanje. Tokom dana uglavnom spavaju, a aktivnost im se povećava u hladnijem delu dana.

Crvene pande su sisari sa placentom i njihovi mladunci se rađaju potpuno prekriveni krznom. Period gestacije traje između 114 i 145 dana, a mladi dolaze na svet u proleće i leto.

Crvena panda može okotiti najviše četiri mladunca, ali najčešće se rađaju blizanci. Mladunci ostaju uz majku oko godinu dana.

Životni vek crvenih pandi u divljini iznosi između osam i deset godina, dok u zoološkim vrtovima i rezervatima mogu živeti i 15 godina.
Nažalost, crvene pande su ugrožena vrsta čija populacija rapidno opada i nalaze se na IUCN Crvenoj listi ugroženih vrsta.

Prema podacima WWF-a, ostalo ih je manje od 10.000 na svetu. Njihovi prirodni neprijatelji su predatori poput snežnog leoparda, oblačastog leoparda, kuna i šakala.

Glavni uzrok njihovog nepovoljnog položaja u prirodi je ljudski faktor. Degradacija prirode i klimatske promene, izazvane čovekovim delovanjem, dovode do nestanka staništa crvene pande.

Ova vrsta je često žrtva ilegalnog lova i ilealne trgovine. Njihovo raskošno krzno se koristi za proizvodnju šubara i garderobe, a često su i mete trgovaca kućnim ljubimcima.