Čudesan spoj neurona – 10 fascinantnih činjenica o ljudskom mozgu

Mozak je neverovatan. Koliko god se nama činilo da držimo neke stvari pod kontrolom to baš i nije tako. Ovo su deset neverovatnih činjenica o nama.

Foto: Shutterstock

1. Zbog dopamina smo zavisni od guglanja

Dopamin je neurotransmitor u mozgu koji kontroliše osećanja, kao što su, recimo, uživanje u hrani ili seksu i odgovoran je što to stalno priželjkujemo. Dopamin nas podstiče i na istraživanje sveta i zaslužan je za stvaranje dobrog osećaja kad dođemo do cilja ili pronađemo to što smo tražili.

Internet možemo nazvati instant proizvođačem osećaja zadovoljstva, a dopamin nas vuče da provedemo na internetu više vremena nego što smo planirali. Što više se povećava njegova koncentracija u telu to postajemo više zavisni.

2. Možemo zapamtiti samo tri do četiri stvari odjednom

Nakon 20 sekundi to što smo zapamtili će "ispariti" iz mozga, osim ako to ne ponavljamo. Stručnjaci kažu da nismo sposobni da zapamtimo tri do četiri stvari odjednom, npr. niz brojeva, osim naravno izuzetaka kojih ima u svim sferama života.

Prisetite se koliko puta ste pokušavali zapamtiti nečiji broj telefona i nakon treće ili četvrte brojke ste zapeli, piše 24sata.hr.

3. Uvek želimo više izbora, a mrzimo ako je izbora previše

Pa ko bi nam udovoljio? Ljudima je nekako "u krvi" da imaju mogućnost izbora. Npr. vole supermarkete jer je izbor proizvoda velik, a s druge strane to ih umara jer je teško odlučiti se - što je veći izbor i nedoumica je više.

Jednom je napravljen interesantan eksperiment. Trgovci su na sto stavili šest različitih teglica pekmeza i zamolili kupce da ih probaju. Kasnije su povećali broj i na stolu se našlo čak 24 vrste pekmeza.

U prvom slučaju 60 posto ljudi je pristalo da ih proba, dok se njih 28 posto odlučilo i da ga kupi. U drugom slučaju, kad su imali veći izbor, 40 posto je pristalo na degustaciju, a samo dva posto je kupilo teglicu.

4. Nemoguće možemo a da ne obratimo pažnju na hranu, seks ili opasnost

Dobar primer toga je kada se, na primer, dogodi neka saobraćajna nesreća. Čak iako se to dešava u suprotnoj kolovoznoj traci vozači usporavaju i tu gde se saobraćaj odvija neometano. Ljudi jednostavno ne mogu da odole a da ne pogledaju šta se dogodilo. Isti slučaj je i sa scenama seksa, kao i kada je hrana u pitanju.

Za to je kriv mozak koji ima potrebu da stalno nešto skenirati. To nam je ostalo još od naših predaka kojima je moć zapažanja često značila život ili smrt. Hranu, seks i opasnost su povezivali s preživljavanjem.

5. Češće kupujemo poznate brendove

Naime, radije ćemo se odlučiti za, recimo, televizor poznatog brenda jer će taj naziv asocirati mozak na sigurnost - ako je nešto poznato, tad su manje šanse da će nešto poći po zlu.

Mozak nam u takvoj situaciji poručuje - to je dobar proizvod! To je posebno izraženo kod onlajn kupovine jer nismo u mogućnosti da vidimo proizvod uživo.

6. Kada smo nesigurni, gledamo šta će drugi učiniti

To se zove socijalno vrednovanje, odnosno ljudi su skloni da postupe onako kako su to uradili neki pre njih. Tu nalaze neku sigurnost, jer ako je dobro nekom drugom, zašto ne bi bilo i meni?

Psiholozi su napravili jedan eksperiment kako bi to dokazali. Zamolili su pojedince da ispune anketu u sobi u kojoj su bili i drugi ljudi. Pojedinačni kandidati nisu znali da su svi ostali u prostoriji zapravo glumci. Potom su pustili dim i pratili kako će koji kandidat reagovati.

Ako su glumci ignorisali taj dim, i kandidati su bili mirni i nastavili sa popunjavanjem ankete, iako se radilo o potencijalno opasnoj situaciji.

7. Opčinjeni smo fotografijama ljudi

Ovo ne uključuje animacije ili nacrtane slike - samo fotografije. Među svim stvarima na nekom mestu, prvo će nam pažnju privući fotografije ljudi.

Isto je i kada gledamo sadržaje na internetu, baš svaki put ćemo najradije pogledati fotografije na kojima su ljudi. Za to je odgovoran deo mozga zadužen za prepoznavanje lica i tumačenje emocija.

8. Donosimo li odluke logikom ili intuicijom?

Istraživanja su pokazala da jednostavne odluke češće donosimo vođeni logikom, a komplikovanije intuicijom. Ali, i naše raspoloženje utiče na to. U trenucima dobrog raspoloženja ljudi više osećaju kako treba da se oslone na intuiciju, dok tokom loših dana radije koriste logiku.

9. Naše misli lutaju 30 posto vremena

Koliko puta se dogodilo da pročitate rečenicu, pa čak i nekoliko puta i shvatite kako ne znate što ste zapravo pročitali. To je zato što misli odlutaju iako oči prelaze preko slova. To je posve normalno, kažu stručnjaci i napominju da naše misli lutaju čak 30 posto vremena.

10. Čak i iluzija napretka nas motiviše

Recimo, dobar i poznat primer toga je kupovina uz kartice na koje se skupljaju nalepnice, bodovi itd. Na kraju svakog tog puta čeka nas nagrada, možda popust, besplatno šišanje i slično.

Trgovci znaju da će nas pomisao na nagradu motivisati da više novca potrošimo kod njih. Iako, kada bi možda bacili neku računicu, ispalo bi da ništa nije besplatno već smo to itekako platili, a da nismo ni primetili. Kupovina na nekom drugom mestu bi verovatno bila jeftinija.