Tiski cvet, vrsta insekta koja je uspela da opstane uprkos raznim zagađenjima i poplavama, provodi tri godine u mulju da bi živeo tek nekoliko sati. Samo sa jednim ciljem – da produži vrstu, a taj fenomen zove se - cvetanje reke Tise.
View this post on Instagram
U neka davna vremena, ribari i žitelji okolnih, priobalnih sela nazvali su tu pojavu maglom - u suton, određenog dana tačno usred leta druga obala reke bi nestala na nekoliko sati uvučena u gustu mlečnu maglu.
Verovatno su u ta davna vremena o ovoj pojavi ispredane priče i sigurno je ušla u nepisane anale neke pradavne "panonske mitologije".
Ipak, to nije nikakva misteriozna pojava ili manifestacija onostranih događaja- reč je o prirodnom fenomenu koji se skoro svake godine, u zavisnosti od temperature vode i vodostaja, odigrava na obalama Tise u okolini vojvođanske varoši Kanjiža i u narodu se naziva "cvetanje reke".
Međutim, nije reč o vodenoj biljci već o insektu, zvanom tiski cvet ili Palngenia longicauda čije parenje predstavlja prirodni fenomen koji se događa celim tokom Tise, od Segedina do ukrajinske granice, pa i u nekim rekama koje se ulivaju u Tisu.
View this post on Instagram
Slična vrsta insekata, Hexagenia Limbata, roji se još na reci Misisipi, na tromeđi država Minesota, Viskonsin i Ajova.
Prva dva dana ciklusa parenja predstavljaju samo pripremu, da bi od trećeg do petog dana ova pojava dostigla svoj vrhunac. Iako se insekt tiski cvet smatra jednodnevnim, on živi pune tri godine - skoro sve vreme kao larva na glinovitom dnu reke.
Na svetlost dana prvo izlaze mužjaci koji se, u desetinama hiljada, pojavljuju na površini vade kao larve u heličastim čaurama. U roku od samo par minuta ove ružne larve postaju predivni leptiri.
Tada izleću na obalu, traže čvrsto tlo ili list na drvetu i u toku pet minuta se ponovo presvlače, da bi se oslobođeni košuljice našli na otvorenom i započeli svoj svadbeni let.
Oko tri godine u dubokoj, masnoj zemlji na obalama i dnu reke ovi se insekti pripremaju za samo jednu stvar koju bi trebalo da postignu tokom samo jednog dana- za produženje vrste.
Nad mirnom, do pre nekoliko sekundi uspavanom ravničarskom rekom počinju da se kovitlaju oblaci insekata, a od lepeta krila desetina hiljada tiskih cvetova više nije moguće čuti ni talase.
View this post on Instagram
Odjednom se pojavi mnogo mužjaka, pa ribe i fabe ne mogu sve da ih pojedu. To znači da polovina polno zrelih mužjaka biva "žrtvovana".
Kada se ribe i žabe gastronomski zadovolje i oteraju od hrane, na površini se pojavljuje druga polovina aktivnih mužjaka koja će oploditi ženke.
Posle parenja, ženke se dižu uvis i iznad sredine reke oblikuju veliku cevastu formaciju i lete uzvodno dva-tri kilometra da bi tamo položili jaja, koja će se nošena tokom reke i svojim slobodnim padom ponovo vratiti na mesto parenja, da bi se za tri godine ponovo pojavili na istom mestu gde su bili i roditelji.
View this post on Instagram
Kako pripadnici roda Palngenia longicauda nemaju usta ili organe za varenje, žive samo dok traje energija koju su akumulirali dok su bili larve.
Svaka ženka tiskog cveta položi izmedu 7.000 i 8.000 jajašca. Iz oplođenih jajašca se za dve- tri nedelje izlegu larve koje se ukopavaju u glinoviti deo korita reke i rastu tri godine. Za to vreme moraju da se „presvuku“ oko dvadeset puta, a hranu i kiseonik im donosi voda.