Da li ćete na sudu moći da oborite kaznu za prekoračenje srednje brzine

Ne stišava se bura oko merenja i kazni za prekoračenje srednje brzine na autoputevima.

Na svim domaćim autoputevima, osim deonice Ljig – Preljina, krajem aprila je počela da se meri srednja brzina automobila. Ona se izračunava posebnim softverom koji dužinu pređenog puta deli s vremenom koje je bilo potrebno da se taj put pređe.

Foto: Pixabay

Razdaljinu na svim deonicama meri Direkcija za mere i dragocene metale, koja je zadužena i za zakonsko tačno vreme na nacionalnom nivou, ali ne i za tačnost satova na naplatnim rampama, pošto oni pripadaju JP "Putevi Srbije".

"Direkcija ne može garantovati za tačnost izračunate prosečne brzine, s obzirom na to da se prosečna brzina ne meri u skladu s Pravilnikom o merilima brzine vozila u saobraćaju, već se izračunava na osnovu dužine između naplatnih stanica. Direkcija garantuje za dužinu između naplatnih stanica, kao i za tačnost zakonskog vremena koje se prenosi do vremenskog servera u JP 'Putevi Srbije'", - kažu u Direkciji i dodaju da su "Putevi Srbije" dužni da obezbede da časovnici na naplatnim rampama budu tačni.

Foto: Pixabay

Kazna i za jedan kilometar na sat

Plaćanje kazne za prekoračenje srednje brzine na autoputu između dve naplatne rampe vozači mogu da izbegnu kad u vozilu ima više osoba, tvrdi za Kurir Milan Vujanić, profesor Saobraćajnog fakulteta u penziji, koji objašnjava da je na sudu nemoguće dokazati ko je i gde vozio brže od dozvoljene brzine i ko je prekršio Zakon o bezbednosti u saobraćaju.

Iako on tvrdi da je nemoguće utvrditi ko je prekršio zakon, kazna stiže na adresu osobe na koju je automobil registrovan, kao kod prekršaja kada vas snimi policijska kamera.

Foto: Pixabay

Vujanić ističe još jednu nelogičnost, a to je utvrđivanje lokacije gde je prekršaj napravljen, kako bi se znalo koji je sud nadležan.

"U ovakvim situacijama ne znamo gde je prekršaj napravljen, a nadležnost sudova je po mestu gde je prekršaj učinjen", kaže Vujanić i dodaje da je sporna i dužina puta koju vozač pređe jer ako nema gužve na putu, on (u teoriji, prim. au.) može da seče krivine, vozi kraćim putem i na taj način stigne brže iako je vozio sporije.