Da li je matematika sve? Možemo li imati visok IQ ako smo loši sa brojevima?

Ljudi koji su dobri u matematici obično važe za inteligentne, ali šta je sa onima koji su sjajni u drugim oblastima, a matematika im ne ide od ruke. Jasan odgovor na pitanje da li možete imati visok IQ iako ste loši u matematici, najbolje mogu da nam daju članovi Mense.

 Foto:Shutterstock

A prema predstavnici za odnose sa javnošću Mense En Klarkson, visoki IQ i sposobnost rešavanja matematičkih zadataka uopšte nisu, kako mnogi misle, povezani.

Štaviše, Klarkson kaže da ni mnogi članovi Mense nisu dobri u rešavanju težih, pa čak ni lakših matematičkih zadataka, a pravi IQ test traži samo rešavanje osnovnih aritmetičkih zadataka: poput sabiranja, oduzimanja i množenja; zatim logiku, prepoznavanje određenih obrazaca i brzinu misaonog procesa.

– Iako među članovima Mense ima, naravno, izvrsnih matematičara, mnogi će i sami reći da su jako loši u matematici – rekla je Klarkson, a brojevi se, kaže, u testovima najčešće pojavljuju samo da bi se testirala brzina prepoznavanja sekvenci i uzoraka.

Foto:Shutterstock

Primer zadatka s brojevima

Klarkson kaže da testovi često imaju pitanja poput “pronađite broj koji nedostaje u nizu: 1, 3, 6, 10, 21, 28”, a jedina ‘matematika’ koju tu treba da znate je redosled brojeva i broj brojeva koji nedostaju.

– Postoje dakle dva broja između jedan i tri, tri između tri i šest, četiri između šest i deset, itd., da biste na kraju dobili broj 15 – objasnila je ona za Mirror.

Ovo je, dodaje, malo pojednostavljen primer Mensinog zadatka, ali dobro pokazuje da testovi inteligencije ne testiraju naučeno znanje već misaoni proces.

A da za visoki IQ ne treba da budete vrsni matematičar dokazuje i grafička dizajnerka i članica Mense Katja Kogelman (45) čiji je IQ 142 – a i sama priznaje da

joj je matematika bila teška još u školi, te da se još i danas bori s nekim, čak i lakšim matematičkim zadacima.

Foto:Shutterstock

– Stvarno sam loša s brojevima. Razumem osnove matematike, ali sve složenije od toga mi je prekomplikovano – rekla je Kogelman.

Ona objašnjava kako nekima, kad su suočeni s matematičkim problemom, moždana aktivnost raste, dok drugima opada i doživljavaju stres.

– Jednostavno im mozak “ne prevodi” brojeve. I moj mozak je takav i mnogo sam bolja s rečima! – rekla je Kogelman i dodala kako genijalan može biti i mozak koji ne razume matematiku…

Foto:Shutterstock