Verovatno ste nekad imali osećaj da vam neko stoji iza leđa i bulji u vas, iako nikoga nije bilo tu. Niste jedini. Ovo je zajedničko iskustvo mnogima, a postoje i studije koje otkrivaju razloge zašto se ponekad tako osećamo.
Foto: Shutterstock
Zašto ponekad mislimo da nas neko posmatra i da nismo sami?
Evo šta se u stvari dešava kada imamo taj osećaj koji nam unosi strah i nesigurnost.
Sprovedeno je istraživanje s "kortikalno slepim" pacijentom, koji nije mogao da vidi zbog oštećenja vidnog korteksa. On nije mogao da gleda film ili čita knjigu, ali je mogao da obradi informacije koje su stizale do onih područja mozga koja su bila funkcionalna.
Istraživanje je pokazalo da možemo da osetimo kada neko gleda direktno u nas. To može da objasni zašto osećamo da nas posmatraju čak i ako zapravo nismo videli nikoga u blizini.
Sigurno vam se dogodilo nekada da se nakon tog osećaja da vas neko posmatra okrenete i vidite da zapravo nema nikoga. Osoba koja vas je pogledala možda je to učinila samo zato što ste se okrenuli, a ne zato što je svesno želela da "pilji" u vas.
Osećaj posmatranja može biti uzrokovan malim tragom na koji vas je upozorio vaš mozak; to može biti nešto što ste videli krajičkom oka, slab zvuk koji dolazi s nepoznate lokacije ili bilo šta u šta niste sigurni.
Ovo, uz malo paranoje i činjenice da ne vidite šta vam je iza leđa, može vam ostaviti utisak da postoji neko iza vas ko prati vaše korake, čak i ako to nije slučaj.
Foto: Shutterstock
Prema studiji sa Univerziteta u Sidneju, kada ljudi primaju ograničene vizuelne naznake o svom okruženju, na primer ako je mrak ili ako nose sunčane naočare pa ne mogu tačno reći šta se događa, skloni su osloniti se na svoje prethodno iskustvo. Zbog toga će radije verovati da ih neko gleda, posebno u slučajevima kada su nesigurni.
Bitno je prepoznati da li nas neko gleda, a takođe je važno i da shvatimo da mi gledamo nekoga, jer to je zaista važan deo ljudskog ponašanja i ima veze s komunikacijom među ljudima.
Od početka ljudske evolucije, pogled je bio moćan instrument za prenošenje emocija, poput ljubavi, ljutnje i informacija potrebnih za preživljavanje i od tada se razvija.
Zato je naš mozak specijalizovan za ovu aktivnost, a mi smo uvek na oprezu u vezi s okolinom.