Da li popodnevna dremka može da nam šteti?

Osobe koje posle popodnevne dremke nemaju problem da noću spavaju normalno, mogu da uživaju u popodnevnom snu i da tako napune baterije. Jedino, o čemu bi valjalo da vode računa jeste da popodnevna dremka ne traje predugo, kako se posle buđenja, umesto odmornim, ne bi osećali izlomljenim, ošamućenim i dezorijentisanim.

Foto: Shutterstock

Stručnjaci se slažu da je 15 do 30 minuta popodnevnog spavanja prava mera. Posle takvog sna čovek je svež, odmoran, okrepljen, resetovan, kako bi se to današnjim informatičkim jezikom reklo.

Dok kraći popodnevni san, do pola sata, donosi odmor, onaj od sat vremena pomaže poboljšanju pamćenja, a san od sat i po recimo pospešuje kreativnost. Problem je međutim što se posle njih, oseća malopre pomenuta ošamućenost.

Foto: Shutterstock

Neki lekari čak preporučuju, da je popodne bolje spavati u malo uzdignutom, skoro sedećem položaju a ne ležeći, jer se tako čuvamo da ne zapadnemo u duboki i dugotrajni san, koji popodne i nije baš preporučljiv.

Ukazuju takođe, da je spavanje odmah posle ručka, naročito za starije ljude, sa usporenim varenjem, loša navika, jer vodi u gojaznost.

Foto: Shutterstock

Sve su ovo preporuke za ljude koji normalno spavaju i normalno su umorni a za premorene i nenaspavane je popodnevno spavanje, čak i ono duže, ne samo poželjno nego i preporučljivo.