Kada smo bili osnovci, marljivo smo obavljali sve svoje obaveze vezane za školu, iz dana u dan, a uz to, povremeno, dobijali i "zadatke" za pomoć u kući.
Foto: Shutterstock
Veoma smo bili produktivni, što se brzo i videlo, sa prvim ocenama i uspesima. Ni kao tinejdžeri nismo gubili na produktivnosti, naprotiv, obaveza je bilo sve više i više, što je zahtevalo dodatnu angažovanost oko njihovog završavanja.
Čini nam se da smo tokom fakultetskih dana bili na vrhuncu produktivnosti, o čemu su svedočile ispisane stranice indeksa. Onda je došlo zaposlenje. Tek tada smo se osećali efikasno, sa žarom obavljajući najrazličitije poslove.
Penzija je donela drugi tempo života, međutim, ni tada nismo stajali u mestu, već smo vredno radili po kući, povremeno i na sebi, i brinuli o porodici, naročito mlađim naraštajima. No, kada bi načas zastali i uhvatili vazduh, u jednom od ovih životnih poglavlja, možda bismo se zapitali u kom dobu smo najproduktivniji.
Odgovor nam daje Ivanka Novaković, psiholog, biznis "kouč" i konsultant:
- Mislim da u današnjem vremenu za ovu temu ne postoji pravilo. Nekada možemo biti izrazito produktivni, ali da kvalitet te produktivnosti bude upitan. Smatram da je pravo pitanje kako naći tačku u kojoj smo istovremno izuzetno produktivni, a sa najvišim kvalitetom. To često može da bude i u poznijim godinama, na šta utiču:
- stepen zainteresovanosti za ono što radimo i motiv zbog koga to činimo;
- iskustvo, znanje i veštine, dakle postignuta zrelost u datoj oblasti;
- vreme koje imamo na raspolaganju da se nečemu posvetimo.
Ponekad smo, suprotno logici, u mlađem dobu manje produktivni iako bi se zbog većeg kapaciteta kondicije moglo zaključiti da bi tada trebalo da budemo najviše. To je zato što u mlađem dobu imamo mnogo drugih obaveza koje nam oduzimaju vreme i energiju - formiranje porodice, bavljenje decom, više se družimo sa prijateljima...
Zrelo doba života, u kome su sva tri gore navedena faktora prisutna, može da bude baš ono najproduktivnije doba.