Da li se jaja boje na Veliki četvrtak ili Veliki petak?

Kada se spomene Uskrs većina pomisli na tradiciju dugu vekovima – farbanje jaja. Poznato je da se bojena jaja na području današnje Srbije pominju u 16. veku, da su se tehnike bojenja menjale vremenom. Ali jedna dilema provlači se i danas, da li jaja treba bojiti na Veliki četvrtak ili Veliki petak.

Foto: Shutterstock

Za bojenje jaja vezani su mnogi običaji i obredi, a one najvažnije vam predstavlja etnolog Vesna Marjanović. 

1. Kada se boje

Jaja se boje zavisno od regiona od Velikog četvrtka do Velike subote, ali najčešće na Veliki petak, rano ujutro. Ipak, u nekim krajevima jaja se farbaju četvrtkom ili subotom, jer se veruje da na Veliki petak ne treba ništa da se radi i da tada sve miruje zbog žalosti za Isusom Hristom. Kada domaćini farbaju velike količine jaja, sa poslom kreću i ranije, već od utorka ili srede.

2. Najvažnije je crveno jaje

Najveća pažnja se posvećuje prvom crvenom bojenom jajetu koje se naziva u zavisnosti od dela zemlje - čuvarkuća, čuvar, peraška, strašnik. Ono se čuva, često pored ikone krsne slave do narednog Uskrsa.

Ostalim jajima se na praznik tucaju.

3. Simbol ljubavi

Veruje se da pucanje kore na jajetu simbolizuje Hristovo uskrsnuće ali i buđenje prirode. Jaje predstavlja i simbol ljubavi, pa se mladi uzajamno daruju, a kao znak poštovanja u tradicionalnoj narodnoj kulturi bio je običaj da mladi bračni parovi nose kumu i svešteniku na dar bojena i ukrašena jaja, kao i posebno umešene kolače.

 4. Posebne moći

S obzirom na to da je jaje i u srpskoj narodnoj religiji tretirano kao simbol života, odnosno izvor života, jajetu je pridavana naročita uloga u mnogim magijsko-religijskim radnjama. Posebnu ulogu je jaje posedovalo u radnjama i običajima u vezi s mrtvima i u zagrobnom životu.

 5. Simbol plodnosti

Verujući da će na simboličan način preko jajeta uticati na plodnost, jaje su u prošlosti postavljali na primer, u prvu brazdu prilikom oranja, u žito i lan prilikom sejanja, razbijali ga volu o rog pred oranje, smatrano je kao apotrepejon u zaštiti od groma i uroka, i slično.

6.  Tehnike bojenja

Od tehnika kojima su se ukrašavala jaja u prošlosti najrasprostranjenija je bila batik tehnika. To je crtanje (iscrtavanje) voskom nanešenim na jaje posebnom pripremljenom alatkom poznatom kao šaralica, šaraljka.

Crvena boja dobijala se iz korena biljke broć, a potom je kasnije potisnuta crvenim anilinskim bojama. Druge boje dobijale su se iz prirode, žuta od raznog lišća, kore i korenja, zelena kuvanjem koprive ili spanaća,  tamna kuvanjem orahovine...