Naravno da niko ne zna tajnu dugog života, ali činjenica je da mnogo toga zavisi isključivo od nas.
Foto: Shutterstock
Ako se loše hranimo, malo spavamo i stalno se borimo sa stresom, logično je da će se to odraziti i na naše zdravlje.
Međutim, ako smo spremni da promenimo neke od svojih svakodnenih navika, postoje velike šanse da ćemo na taj način i sebi produžiti život.
Pre otprilike 20 godina, dok je još radio za “National Geographic” i uz pomoć Nacionalnog instituta za starenje, autor Den Butner počeo je da identifikuje i proučava najdugovečnije ljude, one koji se nalaze u takozvanim “Plavim zonama sveta”, a tu spada samo nekoliko mesta na svetu.
Izraz se odnosi na geografska područja u kojima ljudi imaju nisku stopu hroničnih bolesti i žive duže nego na bilo kojem drugom mestu.
Budući da samo oko 20 odsto životnog veka prosečne osobe čine geni, zaključio sam da bih, ako bih uspeo da pronađem zajedničke stavke među tim najdugovečnijim ljudima, mogao da izvučem neke, prilično dobre zaključke koje bi mi ostali trebali da pratimo.
Otkrio sam devet moćnih lekcija koje su zajedničke najdugovečnijim ljudima – navodi Butner.
Najdugovečniji ljudi na svetu ne trče maratone i ne idu u teretane. Umesto toga, žive u okruženju koje ih neprestano tera da se kreću bez razmišljanja o tome.
Osim vežbanja, jasno je i da su adekvatan odmor i dobar noćni san veoma važni za dug i zdrav život.
Foto: Shutterstock
Ako poznajete svoju svrhu i znate koliko vredite to vam može dodati sedam godina dodatnog životnog veka. Ljudi u plavim zonama imaju životnu svrhu, poznatu kao “ikigai” na Okinavi. To je povezano sa smanjenim rizikom od smrti.
Čak i ljudi u “Plavim zonama” doživljavaju stres. Stres može da dovede do mnogih upala i na kraju do ubrzanog starenja. Ono što najdugovečniji ljudi na svetu imaju, a mi nemamo je rutina za skidanje tog stresa. Stanovnici Okinave svaki dan odvoje nekoliko minuta da se prisete svojih predaka, a drugi se mole ili dremaju…
Konzumiranje manje kalorija možda doprinosi dužim životima kod nekih ljudi u “Plavim zonama”.
Na primer, studije u Okinavi sugerišu da su stanovnici pre šezdesetih imali manjak kalorija, što znači da su jeli manje kalorija nego što je potrebno, što može da pridonese njihovoj dugovečnosti.
Takođe, Japanci prate pravilo 80 odsto, koje nazivaju “hara hači bu”. To znači da prestaju da jedu kada osete da su 80 odsto siti.
To ih sprečava da pojedu previše kalorija, što može da dovede do debljanja i hroničnih bolesti. Brojna istraživanja su takođe pokazala da ako jedete polako, možete da smanjite glad i povećate osećaj sitosti, u oređenju s brzim jedenjem.
Foto: Shutterstock
Jedna stvar koja je uobičajena za “Plave zone” je da tamošnji stanovnici prvenstveno jedu 95 odsto biljne namirnice.
Jedenje više od pet obroka voća i povrća dnevno može značajno da smanji rizik od srčanih bolesti, raka i smrti.
Mahunarke uključuju, između ostalih, pasulj i grašak, a sve su bogate vlaknima i proteinima. Brojna istraživanja pokazala su da je jedenje mahunarki povezano s manjom smrtnošću.
Cela zrna su takođe bogata vlaknima. Visok unos integralnih žitarica može da snizi krvni pritisak i povezan je sa smanjenim kolorektalnim karcinomom i smrću od srčanih bolesti.
Orasi su sjajan izvor vlakana, proteina i polinezasićenih i mononezasićenih masti. U kombinaciji sa zdravom ishranom, povezani su sa smanjenom smrtnošću i mogu čak da pomognu kod metaboličkog sindroma.
Ljudi u svim “Plavim zonama” piju alkohol umereno i redovno. Mnoga istraživanja su pokazala da konzumiranje jednog do dva alkoholna pića dnevno može značajno da smanji smrtnost, posebno od srčanih bolesti.
Važno je napomenuti da ove prednosti važe samo za umereno konzumiranje alkohola.
Foto: Shutterstock
Istraživanja pokazuju da će odlazak na verske službe četiri puta mesečno produžiti životni vek od četiri do 14 godina. Plave zone su obično verske zajednice.
Brojna istraživanja su pokazala da je religioznost povezana s manjim rizikom od smrti. To može biti da bude posledica socijalne zaštite i smanjene stope depresije.
Uspešni stogodišnjaci u Plavim zonama stavljaju svoje porodice na prvo mesto. Vodite računa o starim roditeljima. To smanjuje i stopu bolesti i smrtnosti dece u kući.
Obavezuju se svom životnom partneru (što može da doda do tri godine očekivanog životnog veka) i ulažu u svoju decu. Uvek imaju za njih vremena i obasipaju ih s ljubavlju.
U mnogim Plavim zonama bake i deke često žive sa svojim porodicama. Studije su pokazale da bake i deke koji paze na svoje unuke imaju niži rizik od smrti.
Vaša društvena mreža, nazvana “moai” na Okinavi, može da utiče na vaše zdravlje. Na primer, ako su vaši prijatelji gojazni, imate veći rizik od gojaznosti, moguće je zbog društvenog prihvatanja debljanja.