Da li ste se ikada zapitali zašto nam je neko simpatičan, a neko ne?

U ljudskoj prirodi je da traži odobrenje od drugih. Ali, osim sigurnosti u brojkama, potreba da se povežemo sa drugima i pronađemo sopstvene luke pripadnosti od suštinskog je značaja za naše mentalno blagostanje. 

Foto:Shutterstock

Iako zaista ne postoji pravi ili pogrešan razlog zbog kog se sa određenim ljudima bolje razumemo, zapravo postoji malo nauke u svemu tome.

Prema bezbrojnim studijama, postoji mnogo evolucionih faktora (i emocija) uključenih u to zašto nam je neko simpatičan, a neko ne.

The Pratfall Effect

Ovaj efekat se zapravo kosi sa bilo čim što ste pokupili u matrici.

To ne samo da sugeriše da je veća verovatnoća da će se ljudi koji prave greške smatrati dopadljivim, već takođe implicira da oni za koje se smatra da su savršeni i bezgrešni mogu postati nedopadljivi.

Nalazi su došli iz studije koju je sproveo socijalni psiholog Eliot Aronson 1960-ih i koji je snimio grupu ljudi koji su odgovarali na trivijalna pitanja.

Oni koji su napravili grešku ili kiks (recimo, prolivši kafu po sebi) ocenjeni su kao simpatičniji od ljudi koji to nisu učinili.

I ima smisla. Kao što Brene Braun kaže, ranjivost uključuje hrabrost i na kraju nam pomaže da uspostavimo veze sa drugima.

Sličan se sličnom raduje

Osnovna teorija dopadljivosti je da volimo ono što nam je slično.

Ovo se može odnositi i na ono što zapravo jesmo ili na način na koji želimo da budemo.

Na primer, studije su pokazale da stvarne sličnosti imaju manji uticaj na dopadljivost neke osobe nego njihove percipirane sličnosti.

I znali biste na šta mislimo ako ste ikada bili ubeđeni da biste se bolje slagali sa nekim samo zbog njegovih vibracija.

Ljudi se oslanjaju na jednu karakteristiku osobe i teže da popune praznine, generalizujući sve druge načine na koje mogu biti kompatibilni ili ne.

Studija, koja je sprovedena 2012. godine, pokazala je da ljudi imaju tendenciju da bolje izvode vežbe nakon pohvale, posebno kada je u pitanju učenje i rehabilitacija.

Čak i neverbalni znaci, kao što su akrivno slušaju ili klimaju glavom, mogu biti ohrabrujući.

Ljudi koji previše laskaju postaju odbojni?

Koliko god ljudi vole laskanje, istraživanja pokazuju da ljudi koji nam se češće dive i laskaju bez neke preterane potrebe, postaju odbojni.

Naravno, to je uglavnom slučaj kada pažnja potiče od onih sa kojima se ne poznajemo dobro.

Kada su u pitanju pažnja i komplimenti, lepi gestovi brzo mogu postati preterani, pa pokušajte da ostanete ne toliko nametljivi.

Na kraju krajeva, dopadljivost je krajnje subjektivna.

I ne samo to, već rad na udovoljavanju drugim ljudima može da napravi veću štetu sopstvenog mentalnog zdravlja, pa pre svega budite svoji i ljubazni u granicama normale.