Jedna činjenica iz bogatog života Vuka Stefanovića Karadžića, reformatora srpskog jezika, je čini se mnogo manje poznata nego što bi trebalo.
Foto: Wikipedia
Vuk je naime jedno vreme proveo na čelu uprave grada Beograda, savremenim rečnikom i imenom te funkcije rečeno, bio je gradonačelnik Beograda.
I inače se, to je sam govorio, osećao Beograđaninom, iako je većinu života proveo u Beču, a u Srbiji i Beogradu, živeo samo u nekoliko navrata.
Na položaju gradonačelnika Beograda je bio oko godinu dana a za tri godine, koliko je na početku četvrte decenije 19. veka proveo u Srbiji, bio je član i direktor Zakonodavne komisije, član i predsednik Suda, Nahije i varoši beogradske.
Foto: Wikipedia
Objašnjavajući zašto je ostavio mesto prvog čoveka srpske prestonice i napustio otadžbinu, u jednom pismu je napisao da je to uradio delom zbog svoje bolesti, delom zbog lošeg ophođenja prema njemu ali i zbog njegove želje da izda još neku knjigu.
"Jer za prezidenta Magistrata nahije i varoši Beogradske može se naći gotovo u svakom selu čovek, koji će, u današnje vreme, sve one poslove svršavati, kao i ja, a ja, živeći po svojoj volji, mogao bi što raditi, što svaki ne može", napisao je u jednom pismu Dimitriju Davidoviću.
Foto: Shutterstock
Funkcija prvog čoveka srpske prestonice se zvala različito u raznim vremenima, upravitelj varoši, predsednik Skupštine grada, gradonačelnik.
U modernoj istoriji, prvi upravnik, kako se funkcija zvala 1839. godine, je bio Ilija Čarapić, sin vojvode Vase Čarapića.
Gradonačelnik je bio i poznati političar Nikola Pašić, i to u dva mandata, poznati revolucionar Filip Filipović ovu funkciju obavljao je samo jedan dan.
Na čelu Beograda bile su i dve dame, jedna Slobodanka Gruden, a druga Radmila Hrustanović.
Foto: Pixabay
Najuspešnijim gradonačelnikom se smatra Branko Pešić, koji je prvi čovek grada bio deset godina, od 1964. do 1974. godine. Za njegovog gradonačelnikovanja Beograd je dobio mnogo važnih objekata i saobraćajnica.
Tada je izgrađena Beograđanka, Gazela, Terazijski tunel, zatim Muzej savremene umetnosti, Sportski centri "Pinki", "25 maj" i "Pionir".