Da li znate kada i kako je nastao prvi cirkus?

Pitanje koje verovatno zanima vašu decu ili vas, ali na samom početku, prvo da objasnimo šta je cirkus a posle kako je i nastao prvi cirkus.

Foto:Shutterstock

Cirkus izvorno (lat. circus - kružna arena) putujuća je grupa izvođača, koja se sastoji od akrobata, klovnova, mađioničara, žonglera i obučenih životinja.

Predstave se uobičajeno održavaju u velikom kružnom ili ovalnom šatoru. Arena je okružena klupama za gledaoce.

Počeci cirkusa datiraju još u vreme pre nove ere.

U Staroj Grčkoj su se održavale trke bojnih dvokolica, u Kini su ljude zabavljali cirkuski akrobati, a u Starom Egiptu krotitelji divljih životinja.

Foto:Shutterstock

Prvi cirkusi su bili veoma drugačiji od današnjih. Postojali su u starom Rimu, a predstave su održavane u velikoj areni zvanoj Circus Maximus.

Arena je sagrađena u 3. veka pre naše ere, a kasnije je proširivana, sve dok nije mogla primiti preko 150 000 gledalaca.

Glavna atrakcija bila je trka bojnih dvokolica a između trka publiku su zabavljali akrobati, igrači na konopcu i jahači.

Rimljani su posećivali ove cirkuse baš kao što mi danas odlazimo na cirkus ili na sajam. Tamo je bilo prodavaca peciva, vina (dok se danas prodaju bezalkoholna pića) i razne druge robe. Ulaz je bio besplatan.

U Rimu su održavane i različite druge predstave, koje su s vremenom postale deo onoga što danas nazivamo cirkus: predstave sa mađioničarima, akrobatima, krotiteljima divljih zveri i igračima na konopcu.

Postojali su čak i medvedi, koji su znali boksovati, a na trkalištima su vešti jahači jahali na dva konja odjednom, skakali sa jednog na drugog konja u trku – jednom rečju, publika je gledala sve ono što postoji i u savremenom cirkusu.

U srednjem veku nije bilo organizovanih cirkusa, već su izvođačke grupee lutale okolo prikazujući svoja umeća. Englez Filip Estli je 1768. godine osnovao prvi cirkus koji je u potpunosti bio nalik na današnji. 

1768. godine Estli, kao vešti konjanik, počeo je da izvodi izložbe trikova jahanja na otvorenom polju zvanom Hapeni Heč na južnoj strani reke Temze. 1770. godine unajmio je akrobate, šetače po užadu, žonglere i klovna kako bi ispunili pauze između konjičkih demonstracija i na taj način naišao na format koji je kasnije nazvan "cirkus“.

Tradicionalni veliki šatori poznati pod nazivom "veliki vrhovi“ uvedeni su sredinom 19. veka kada su turnejski cirkusi zamenili statična mesta. Ovi šatori su na kraju postali najčešće mesto održavanja cikuskih predstava.