Većina Beograđana ne zna da je na Terazijama nekada postojala velelepna fontana. Nasred trga nalazio se kružni bazen sa podom od murano stakla napravljen davne 1927. godine.
Foto: Shutterstock
Hitno naređenje da se ova lokacija dekoriše za venčanje kralja Aleksandra i kraljice Marije izdato je 1922, a nakon brojnih faza projekta koji su uključivali kružnu platformu sa ogradom i dekoracijom, podignuta je fontana.
Terazije su tada bile prava cvetna oaza, a ideja je bila da na ovom trgu bude ,,Pobednik“ Ivana Meštrovića sa čijom su sudbinom i njegovom preseljenju na Kalemegdan Beograđani upoznati u mnogo većoj meri.
Nakon što je Drugog balkanski ra završen na ovom mestu je postavljen vodoskok, a svedočanstva koja su ostala iz tog vremena govore o ovoj lokaciji kao izuzetno živoj i punoj sveta.
Fontana je za vreme bombardovanja tokom Drugog svetskog rata ostala potpuno neoštećena, a i kraj ove užasne katastrofe čovečanstva je sačekala potpuno neoštećena i nastavila da bude jedan od simbola Beograda.
Međutim, posleratni projekti koji su se fokusirali na iskorišćavanje ove deonice za saobraćajnu infrastrukturu, presudili su ovoj velelepnoj građevini.
Postoje i dokumenti koji kažu da je fontana srušena jer je bila na trasi prvomajske parade, a pojedina svedočanstva ukazuju da je njeno rušenje bilo posledica obračuna tadašnje vlasti sa buržoaskom kulturom i stvaranje sveta u kome živi samo jednakost.
Koji god da je razlog bio u pitanju – epilog je isti. Beograd je ostao bez svog divnog obeležja koje je trebalo da sačuva za buduće generacije.