Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas obeležavaju Svetu velikomučenicu Ekaterinu. Sveta Ekaterina je bila ćerka cara Konstantina.
Nakon očeve smrti, živela sa majkom u Aleksandriji. Majka joj je bila potajna hrišćanka, koja je preko svog duhovnog oca privela i Ekaterinu veri Hristovoj.
Ekaterina je bila vrlo darovita od Boga i dobar poznavalac grčke filozofije, kao i medicine, retorike, logike, a krasila ju je i telesna lepota. Kada je car video da je bogata znanjem i mudrošću pozvao je pedeset najmudrijih ljudi, da se s njom prepiru o veri i da je posrame.
Prema pravoslavnoj tradiciji postoji verovanje da se ovoj svetiteljki moli onaj ko želi da upozna ljubav svog života, piše Novosti Magazin.
Na kraju Sveta Ekaterina je njih nadmudrila i posramila. Razjareni car je naredio da se svih pedeset mudraca sagore u ognju. Ovi mudraci, po molitvi svete Ekaterine, pred smrt su ispovedili ime Hristovo i postali hrišćani. Posle mnogih mučenja Ekaterina je posečena mačem u svojoj osamnaestoj godini, 24. novembra 310. godine.
Njene mošti čuvaju se na Sinaju. Manastiru Svete Katerine sveti kraljevi Dragutin i Milutin darivali su brojne poklone koji se čuvaju u manastirskom muzeju i biblioteci. Krajem 14. veka iguman Sinajskog manastira bio je Srbin, Joanikije.
Prema pravoslavnoj tradiciji postoji verovanje da se ovoj svetiteljki moli onaj ko želi da upozna ljubav svog života. Potrebno je moliti se svake večeri tokom 40 dana i želja će biti uslišena.
"Vrlinama kao svetlošću sunčanom si prosvetila neverne mudrace, i kao presvetli Mesec noćnim putnicima, odagnala si tamu neverja, i caricu si uverila, i zajedno sa njom i mučitelja si izobličila, bogozvana nevesto, blažena Ekaterina. Sa željom si došla u nebeski Dvorac ka prekrasnom Ženiku Hristu, i od Njega si carskim vencem uvenčana: Njemu sa Anđelima predstojeći, moli se za nas, koji slavimo preslavnu uspomenu tvoju."