Velika subota – dan posvećen uspomeni na silazak Isusa Hrista u Had

Velika ili strasna subota deo je strasne sedmice i uvod u vaskršnje praznike.

Foto: Shutterstock

Pravoslavna crkva veruje da je Hristos toga dana duhom bio u Adu, a u isto vreme na prestolu bio sa Ocem i Duhom samim tim što je On sveprisutni Bog, neodvojiv od druga dva lica Svete Trojice.

Na taj dan je Isus Hristos pokazao da je došao kraj starom veku koji je bio obeležen svetkovanjem subotnjeg dana, i otpočeo novi vek u kome se svetkuje dan Njegovog Vaskrsenja.

Učinite neko dobro delo

I ovaj dan obeležava se u miru i tišini, a ljudi bi trebalo da učine i milosrdno delo.

Poslednji dan pred Vaskrs vernici celivaju plaštanicu na Hristovom grobu koja je na Veliki petak svečano izneta pred pravoslavne oltare.

Ponoćnom Vaskršnjom liturgijom završavaju se dani žalosti i počinje praznik Vaskrsenja.

Početak slavlja oglašava se zvonima na pravoslavnim hramovima koja prvi put zvone posle dana žalosti kada se umesto liturgija služe carski časovi, a bogosluženja najavljuju drvenim klepalima.

Pripremite se za trodnevno praznovanje

Ovog dana završavaju se poslovi neophodni za doček velikog praznika Vaskrsa koji se praznuje tri dana. Sprema se i čisti kuća, priprema svečana odeća, boje jaja ( po pravilu pre izlaska sunca). Tri dana praznovanja Uskrsa ne obavljaju se kućni poslovi.

U Homolju se mesi kolač vaskršnjak i manji kolačići, a u jugoistočnom Banatu mese kolačiće koji se posle bdenja nose na groblje.

Na Veliku subotu se ne radi u polju i žene ne rade ručne radove.

U Republici Srpskoj Veliku subotu zovu i Crvena subota, jer se jaja uglavnom boje u crveno.