Veliki petak – dan posvećen stradanju i raspeću Isusa Hrista
Petak u poslednjoj sedmici pred Uskrs (Vaskrs) naziva se Veliki petak i posvećen je stradanju i raspeću Isusa Hrista.
Foto: Shutterstock
Veliki petak se smatra najtužnijim danom hrišćanstva i na taj dan se ne služi liturgija u crkvama. Svi ukućani poste uključujući i decu, ne radi se na poljima, ne obavljaju se kućni poslovi.
"Treba znati da to nije nikakav praznik, već dan žalosti za sve hrišćane. U mnogim krajevima Srbije u znak žalosti žene su oblačile crninu", kaže dr Vesna Marjanović, etnolog i antropolog.
Obilazak grobova
U narodu se veruje, kaže dr Marjanović, da na Veliki petak treba obilaziti svoje pokojne srodnike, pa se u nekim krajevima Srbije obilaze i sređuju grobovi. Crkvena zvona su svezana, a klepalom se najavljuje služba u crkvi.
Farbanje jaja
Napoznatiji i najlepši običaj vezan za ovaj dan je je farbanje uskršnjih (vaskršnjih) jaja, koje je najveća zabava za domaćice i decu.
Foto: Shutterstock
Prvo ofarbano jaje zove se čuvarkuća i čuva do sledećeg Vaskrsa.
Strogi post
Ovog dana trebalo bi se pridržavati strogog posta na vodi, domaćice kuvaju povrće, a u nekim krajevima običaj je da odrasli ništa ne jedu.
Takođe, veruje se da ovog dana ne treba da se pije crveno vino jer ono predstavlja nevino prolivenu Isusovu krv.
Na Veliki petak trebalo bi se suzdržavati od veselja i proslava.
U pravoslavnim hramovima iznosi se plaštanica, platno na kojem je prikazano Hristovo polaganje u grob. Plaštanica se postavlja ispred oltara na posebno ukrašen odar, koji predstavlja Hristov grob. Vernici prilaze plaštanici i celivaju je.
"U krajevima gde je bila vojna granica, Srem, južna Bačka, deo Banata u 18. i na početku 19. veka, od Velikog petka do Vaskrsa organizovano je čuvanje "Hristovog groba" u crkvama. Tada su mladići, obično njih 12, na smenu čuvali Hristov grob, a u narodu su se nazivali "čuvari Hristova groba". Ta praksa je u pojedinim krajevima poput Šajkaške (južna Bačka) zadržana do poslednje decenije 20. veka", objašnjava etnolog.
3
0
