Danas slavimo Petrovdan – evo koji običaji se vezuju za ovaj veliki praznik

Srpska pravoslavna crkva slavi danas Petrovdan, praznik posvećen svetim apostolima Petru i Pavlu. Ovim danom završava se i petrovski post koji je ove godine trajao tri sedmice i jedan dan.

 

 

 

 

 

View this post on Instagram

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Објава коју дели србиZам (@srpstvo_3_prsta)

Petrovdan je slava pekara i ribara, ali i slava mnogobrojnih porodica. Takođe, česti su i vašari na današnji dan.

Uoči velikog praznika bere se cveće i pale se lile.

Petar je bio čudotvorac

Sveti apostol Petar bioje ribar i najpre se zvao Simeon. On je prvi od učenika jasno izrazio veru u Gospoda Isusa rekavši: "Ti si Hristos, Sin Boga živoga".

Lečila je i samo njegova senka

Petar je činio moćna čuda: lečio je bolesne, vaksrsavao mrtve, čak su se i od njegove senke isceljivali bolesnici. Imao je veliku borbu sa Simonom Volhom, koji se izdavao za boga, a ustvari bio je sluga satanin. Najzad ga je posramio i pobedio.

Car Neron je Petra osudio na smrt

Po zapovesti opakoga cara Nerona, Simonovog prijatelja, Petar je osuđen na smrt. Postavivši Lina za episkopa u Rimu i posavetovavši i utešivši stado Hristovo, Petar je pošao radosno u smrt. Videvši krst pred sobom, zamolio je dželate da ga razapnu naopako, pošto je smatrao sebe nedostojnim da umre kao Gospod.

Pavle je bio gonitelj hrišćana

Sveti apostol Pavle bio je rodom iz Tarsa, najpre se zvao Savle, a bio farisej i gonitelj Hrišćanstva. Prema predanju bio je deset godina mlađi od Hrista. Poverovao je u njegovu propoved i postao jedan od navećih propovednikai teologa prve hrišćanske crkve.

Pošto je ispunio dane i noći trudom i stradanjem za Hrista, organizovao crkvu u mnogobrojnim mestima, mogao je reći: "Ne živim ja, nego Hristos živi u meni", tada je bio posečen u Rimu, u vreme cara Nerona, kad i apostol Petar.

Petrovdan se smatrao kalendarskom granicom u godini, kao jedan od ključnih datuma letnjeg ciklusa praznika i često se povezuje sa Ivanjdanom, koji obeležava promene u prirodi koje donose sledeće godišnje doba i hladnije vreme, a prati ga mnogo običaja.

Šta se valja na današnji dan?

Postoji običaj kod Srba da se za Petrovdan na trgovima pale lile, koje se prave od mlade kore divlje trešnje ili breze. Deca pripreme savijenu brezovu koru u koju naguraju slamu, zapale je i obilaze torove i kolibe.

Taj običaj simboliše vreme kada su vernici progonjeni i mučeni, često vezivani za drvene stubove i živi spaljivani. Danas se veruje da će te buktinje, koje obično nose deca, doneti zdravlje i blagostanje u domaćinstvu.

U nekim selima južnog Banata na Petrovdan ujutru raznose jabuke prvim susedima za dušu umrlih, a ponegde se jabuke odnose u crkvu na osveštenje.

Zbog toga se na današnji dan u nekim krajevima Srbije nose jabuke na poklon prvim susedima, a neki ih nose i u crkvu na osvećenje. U nekim krajevima deca sa zapaljenim lilama idu od kuće do kuće i domaćini im dele darove.

Opšti je običaj da se za Petrovdan mese kolači sa jabukama koji se zovu "petrovača".

Nekada je narod rano ujutro na ovaj dan stoku prskao vodom da bi bila zdrava, a čobani su pleli vence i stavljali ih stoci na rogove.

Slavljem ovog velikog pravoslavnog praznika završava se Petrovski post i počinje pričešće vernika koji su poštovali pravila predviđena kanonom crkve. Pored toga je običaj i da se zakolje guska, kako bi se domaćini omrsili.

Trebalo bi rano da ustanete i "okupate se" u zracima izlazećeg sunca. Za dobro zdravlje tokom cele godine umijte se rosom. Nakon toga uberite cveće i dok od njega pletete venčić, razmišljajte o nekoj želji. Venčić držite u kući sve dok vam se želja ne ostvari. Usamljene osobe bi trebalo da naberu buketić cveća, stave ga na jastuk i tako prespavaju, pa se veruje da će pronaći svoju ljubav.

Šta se ne radi na današnji dan?

Na Petrovdan se ništa ne radi u polju, naročito se ne uprežu konji u kola. Opšti je običaj kod Srba u Vojvodini da se do Petrovdana nisu smele seći jabuke nožem, niti se smelo jabukama loptati, ili pak udarati jednu o drugu jabuku, jer se verovalo da će ako se to čini padati krupan grad i uništiti useve.

Na ovaj dan se ni bašta ne zaliva, zbog pretnje da će stradati ili imati štete od groma svako ko ne poštuje ovu zabranu, piše magazin.novosti.rs.