Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas obeležavaju Gospojinske poklade, poslednji dan pred početak Gospojsinskog posta, koji se smatra jednim od najstrožih.
Velikogospojinski post uvek počinje na Svete mučenike Makaveje 14. avgusta i traje dve nedelje.
Reč je o jednom od najstrožih postova, a obeležava se u znak sećanja na smrt Bogorodice, i dan kada se uspela na nebo 28. avgusta. Taj dan se u narodu naziva Velika Gospojina, a poznat je kao praznik majki i dece.
Ovo je jedan od najvećih hrišćanskih praznika.
Za hrišćane post nije samo uzdržavanje od masne i mrsne hrane, već ima prvenstveno duhovnu dimenziju i ogleda se u uzdržavanju od rđavih misli, reči i dela, te pojačanju molitava i činjenju dobročinstva
Post je uveo Isus Hrist, koji je 40 dana i noći postio u pustinji, nakon čega je izašao kao pobednik nad iskušenjima koja mu je postavio Sotona.
U kalendaru Srpske pravoslavne crkve, osim jednodnevnih, postoje i višednevni postovi, a to su, uz Velikogospojinski, još i Veliki ili Časni post, Božićni i Petrovski.
Zdravica Gospojinske poklade kaže. "Oprosti, ulazimo u post kao u more", a prisutni odgovaraju "Neka je od boga oprošteno, oprosti i ti meni".
Gospojinski post je najkraći od četiri velika godišnja posta, traje 15 dana, od 14. avgusta do 28. avgusta, ali je stroži od Božićnog i Apostolskog.
Sve vreme se posti na vodi, osim nedeljom kada su dozvoljeni ulje i vino.
Izvor: Magazin Novosti