Danas su Mladenci – ove običaje morate da ispoštujete

Srpska pravoslavna crkva danas slavi Dan Svetih Četrdeset Mučenika, praznik u narodu poznatiji kao Mladenci. Pročitajte koji običaji su vezani za ovaj dan, kao i šta znače venci koji se u crkvi stavljaju na glave mladenaca...

 Foto: Shutterstock

Praznik Mladenci posvećen je uspomeni na stradanje mladih vojnika koji su položili život za veru Isusa Hrista 320. godine.

Svi ovi mučenici su bili mladići, pa je naš narod taj dan uzeo kao praznik na koji mladi supružnici (mladenci) u svome domu primaju goste, a ovi im donose poklone i na taj način im pomažu na započetku njihovog braka i života u bračnoj zajednici. Ovakav način praznovanja Mladenaca je najpre održavan u gradu, a kasnije ga je prihvatilo i selo. 

Svetih Četrdeset Mučenika Sevastijskih, kako objašnjava SPC, bili su vojnici rimskog cara Likinija. Kad su nastali ponovni progoni hrišćana, četrdeset njih nije htelo da se odrekne Hrista. Bilo im je zaprećeno da će biti lišeni vojničke časti, na šta je jedan od njih, po predanju - Kandid, rekao: "Ne samo čast vojničku, no i tela naša uzmi od nas; ništa nam nije draže i časnije od Hrista Boga našega." Tada je vojvoda Agrikola naredio da ih kamenuju, ali su se kamenice vraćale i pogađale one koji su ih bacali. Jedan kamen je pogodio Agrikola i razbio mu zube.

Posle toga, vojvoda se potpuno izbezumio od besa i mržnje i naredio da vojnike svuku, povežu konopcima i bace u jezero koje se ledilo od ljutog mraza. Unaokolo su bili stražari, a da bi im muke bile veće, na obali je postavio toplo kupatilo, osvetljeno ogromnim bakljama i okruženo vatrama, gde se pušila topla voda. Samo jedan od četrdesetorice vojnika je izgubio veru i pošao prema toplom kupatilu, ali nije daleko stigao, jer je na pragu kupatila umro.

Noću je sa neba pala neobična svetlost, koja je zagrejala vodu u jezeru, oko vojnika, a sa svetlošću se na njihove glave spustiše i 39 venaca. Jedan od stražara sa obale, koji je gledao to čudo, skinuo je odeću, objavivši svima da je hrišćanin i stupio u jezero. Tada se na njegovu glavu spustio četrdeseti venac. Sutradan, ceo grad je hrlio na obale jezera, jer niko nije mogao da poveruje da su vojnici preživeli noć u jezerskoj vodi, na kojoj je bila debela kora leda, sem oko tela mučenika. Tada su knez Lasija i vojvoda Agrikola rešili da ih pogube i spale njihova tela, a nesagorele ostatke pobacaju u jezero.

Tri dana posle pogubljenja, javili su se Mučenici episkopu Petru i pozvali ga da pokupi njihove kosti iz jezera. Episkop je, krišom od vlasti i stražara, u gluvo doba noći otišao sa sveštenicima na jezero. Tamo je svo jezero svetlelo, kao da su jata zvezde sa neba sišla na vodu. To je zvezdanim sjajem svetlela svaka kost mučenička. Pokupili su ih i hrišćanski sahranili. Oni su postradali i večnom se slavom ovenčali, a imena njihovih mučitelja su ostala zabeležena po zlu za veke vekova.

 Foto: Wikipedia

Na ovaj dan se proslavljaju Mladenci, jer su stradalnici bili mladići, pa je taj dan povezan sa prastarim običajem darivanja mladih bračnih parova, onih koji su se venčali od prethodnih Mladenaca do tada.

Ovaj dan je posvećen njima i zbog venaca kojima su mučenici ovenčani (venčani) ljubavlju Hristovom. Jer i na venčanjima (ovenčanjima) u crkvi, na glave mladih supružnika (mladenaca), se stavljaju venci, koji imaju trostruku simboliku: venci carski - svaki je čovek car u svom mikrokosmosu, svojoj kući; venci mučenički, jer u braku treba podnositi žrtve; i venci besmrtne slave u Carstvu Hristovom. Ovim se ukazuje na to da supružnici treba da budu jedan drugom verni, kao što su sevastijski mladenci bili verni Hristu i da tu vernost i ljubav nikakvo iskušenje ne može i ne sme da savlada, navodi SPC na svom sajtu.

Za ovaj praznih u srpskom narodu postoje brojni običaji, a jedan od njih, koji je vezan za dan mladenaca jesu mladenčići koji se mese kao uspomena na smrt "Četrdeset mučenika".

Žene ustaju rano i mese četrdeset kolačića, peku ih i premazuju medom. Kolačići mogu biti kružnog oblika, ali i u obliku noža, makaza, sablje, ovce, pileta.

Mladenci uvek padaju uz post, jer Časni post počinje obično početkom ili sredinom marta, i zato svaka gozba koja se sprema ovog dana, mora biti posna, radi zdravlja i napretka dece mladih supružnika.

Ovaj praznik je u crkvenom kalendaru obeležen crnim slovom.

Smatra se da bi na Mladence trebalo da dođu svi oni koji su bili na svadbi, ali je u praksi ipak drugačije. Mladencima toga dana u goste dolazi samo najuža porodica i prijatelji.

Etnograf Vesna Marjanović, iz Etnografskog muzeja, objasnila je ranije da je proslavljanje Mladenaca kao praznika mladih bračnih parova postalo intenzivnije sedamdesetih godina prošlog veka. Kroz tradiconalnu kulturu taj praznik može da se poveže i sa Belom nedeljom, kada su svekrve tradicinalno izvodile snaje da ih prikažu svojoj zajednici, uvodile ih u crkvu ili u zajednicu udatih žena, kaže dr Marjanović.

Prema njenim rečima, od crkvenog praznika Svetih 40 mučenika je ostalo mešenje kolača - zemičke, kojim se pored ukućana daruju i komšije i mladi bračni parovi. Namenjuje se ne 40 nego 41, za mladu odnosno za dete koje će ona roditi.

Običaj je da se na Mladence posećuju parovi koji su brak sklopili u godini pre i da se daruju. Vesna Marjanović kaže da se, na osnovu etnoloških istraživanja, može reći da se u praksi dešavalo da u jednom užem krugu ljudi određeni pokloni kruže.

Prvo bi nekome bili poklonjeni za svadbu, pa bi posle oni koji su ih dobili to poklonili za mladence, pa se dešavalo da servis sa čašama ili tanjirima više puta promeni svog vlasnika, navodi ona.

Praznik Mladenci, koji proslavlja crkva, posvećen je četrdesetorici Sevastijskih velikomučenika i nema direktne veze sa načinom proslavljanja Mladenaca u našem narodu, ali na posredan način ima. Pošto se praznuje u vreme prolećne ravnodnevice i buđenja proleća, mladi bračni parovi, na prenosan način, treba da dobiju snagu i energiju vremena koje dolazi, zaključuje dr Marjanović.