Amerikanac koji se pobunio protiv svoje zemlje i rata

Danijel Siger je imao 21 godinu kad je napisao lokalnoj regrutnoj komisiji: „Zaključio sam da je rat, s praktičnog stanovišta, beskoristan i kontraproduktivan, a da je s važnijeg, etičkog stanovišta, nemoralan“.

 Foto: Shutterstock

Posle izvesnog vremena dobio je Formular 150 u kom se od njega tražilo da precizira svoje prigovore služenju vojske. Bilo mu je potrebno nekoliko dana da ga popuni, jer nije znao kako da odgovori na prvo pitanje: „Verujete li u Vrhovno Biće?“

Nezadovoljan ponuđenim opcijama – „Da“ i „Ne“ – Siger je na kraju odlučio da nacrta i popuni novo polje: „Vidi dodate strane“. Na 8 strana opisao je kako je čitao Platona, Aristotela i Spinozu, koji su „izgradili sveobuhvatne etičke sisteme intelektualnog i moralnog integriteta bez vere u boga“ i zaključio da „se postojanje boga ne može dokazati ili pobiti i da se suština njegove prirode ne može opisati“. Siger je koristio i polunavodnike i precrtavanja da bi promenio štampani tekst koji je trebalo da potpiše: „Zbog svog ‘verskog’ uverenja, protivim se svim vidovima obuke (precrtano) i učestvovanja u ratu.“

Decenijama nakon slučaja „SAD protiv Sigera“, mada je povećan broj ljudi koji su se izjašnjavali kao nevernici, njihov položaj na sudovima i u javnoj sferi sporo se menjao. Mnogi Amerikanci i dalje ne žele da ateisti uče njihovu decu ili da njihova deca stupe u brak sa osobom koja se tako izjašnjava.

Prema rezultatima anketa, oni bi više voleli da na položaju predsednika vide ženu, homoseksualnu osobu, mormona ili muslimana nego da se u Belu kuću useli ateista. Neki od njih čak smatraju da nevernicima ne treba poveravati javne službe, čak ni posao javnog beležnika.