Danijela Dražević je poručnik Vojske Srbije – Kad se nešto voli, ništa nije teško 

Danijela Dražević je poručnik Vojske Srbije, ona je devojka sa bilborda na Generalštabu i jedini starešina ženskog pola na poligonu Peskovi.

Foto: prva.rs/printscreen

Vojnu akademiju je upisala sa trećom generacijom devojaka, a od 30 godina koliko ima, 11 je provela u vojsci.

- Odabrala sam poziv koji nije lak, svesna sam toga i nosim se sa tim. Kada se ukazala prilika da i žene služe vojsku, odnosno da i žene pohađaju Vojnu akademiju, ja sam htela da se oprobam u tome. Ovde nema razlike među polovima. Obaveze i zadaci su isti za sve. Naređenja su konkretna i ista za sve i svi su dužni da ih izvršavaju - govori ona za "Prvu".

Kod kuće je majka jednog dečaka, supruga i domaćica ili, kako sama kaže, "kao i svaka druga žena". Iako je vojsku odabrala za svoj životni poziv, priznaje da je bilo trenutaka u kojima se pokajala.

- Ne jednom, već više puta, ali tako je u životu sa svakim poslom. Prosto, ljudi imaju loše trenutke, kada ih nešto pokoleba, ali bitno je da ustanemo i da nastavimo dalje - kaže Danijela.

Njena koleginica, Jelena Vukotić (25) nalazi se na dobrovoljnom služenju vojnog roka u Centru za obuku kopnene vojske u Požarevcu.

- Ja sam živela u Švajcarskoj, odlučila sam da promenim način života i došla sam ovde četiri ili pet dana pre vojske. Mnogo je onih koji ne bi uradili ono što sam ja uradila, prosto ne pronalaze se tu, zbog društvenog života, izlazaka, posla. Niko neće obavezu, a meni ovo baš odgovara. Ima, naravno, momenata kada je teško, nije sve tako lako. Sa mnogim stvarima se prvi put susrećemo. Ja bih volela da ostanem ovde da radim, toliko mi se sve svidelo, princip rada, ceo sistem - objašnjava Jelena za "Prvu".

Karate trenira već 13 godina, od čega 12 osvaja samo zlatne medalje, nosilac je crnog pojasa 3. dan, a da nije tako uspešna u sportu i ranije bi došla u vojsku.

- Oduvek sam htela da idem u vojsku, nekako me je to uvek privlačilo. Moj tata je bio vojnik dugo godina i bio je u ratu, a deda je bio u mornarici. Svaki put kada je bilo okupljanje oni su pričali anegdote vezane za taj period i mene je to uvek fasciniralo. Međutim, sport mi nije dozvoljavao da ovde dođem ranije. Imam potpunu svest o stvarnosti, idem samo srcem. Kada se nešto voli, ništa nije teško - Jelena.

Polovina žena koje dobrovoljno završe vojni rok izrazi želju da postane profesionalni vojnik, ali razlike među polovima nema.

- Svi naši momci imaju izuzetno poverenje u naše devojke, svesni su njihovih mogućnosti i potencijala i nivoa obučenosti koje su one postigle ovde. Devojke u suštini mogu da kažu da im je hladno ili da nešto ne mogu da urade, nije ništa sporno, ali ja do sada nisam imao slučaj da se bilo koja devojka žalila da nešto ne može zbog hladnoće, zbog bilo čega. Sve su izuzetno predane svom radu trude se i ne koriste to da kažu: "Ja sam žensko, ja ovo ne mogu" - kaže potporučnik Vladan Glišić za "Prvu".