Deca koja čitaju bajke i knjige za decu imaju razvijeniji mozak: Naučnici sproveli ekspriment koji ovo dokazuje
Knjige, naročito najlepše bajke i priče za decu, i edukativne igračke čine decu pametnijom, ali i utiču na razvoj mozga, sudeći prema novim otkrićima stručnjaka.
Foto: Knjige na dlanu
Istraživanja su usmerena na osetljivo razdoblje u ranom životu tokom kojeg se razvija mozak i u kojem je uticaj spoljnih faktora na ovaj razvoj najjači.
Dosadašnja istraživanja su upoređivala jednojajčane i dvojajčane blizance i pokazala da geni igraju važnu ulogu u razvoju moždane kore – tanke, naborane strukture koja podržava više mentalne funkcije. Manje je poznato kako iskustva iz ranog perioda utiču na razvoj korteksa.
Proučavali su decu četiri godine
Da bi to istražila, Marta Farah sa Univerziteta u Pensilvaniji s kolegama je izabrala 64 dece iz porodica s lošim imovinskim statusom i pratila ih od rođenja do kraja adolescencije. Posetili su decu u njihovim domovima kad su deca imala četiri i osam godina, kako bi proučili okruženje u kojem žive beleživši faktore poput broja knjiga za decu i edukativnih igračaka, količine topline i podrške koju dobijaju od svojih roditelja i sl.
Više od 10 godina nakon njihovog drugog susreta istraživači su, koristeći uređaj za magnetnu rezonancu, napravili detaljne slike mozga svih ispitanika. Otkrili su da je nivo mentalne stimulacije koju četvorogodišnje dete primi kod kuće jedan od faktora koji će odrediti koliko će biti debela kora u dve regije mozga u kasnoj adolescenciji. Veća stimulacija povezana je s tanjom korom mozga. Jedna od regija, bočni lateralni temporalni režanj, učestvuje u složenim vizualnim veštinama kao što je, na primer, prepoznavanje reči.
Majčina inteligencija je "zarazna"
Kućno okruženje u dobi od 8 godina ima manji uticaj na razvoj ovih područja mozga, dok majčina inteligencija i stepen i kvalitet njene brige o detetu još uvek igraju bitnu ulogu.
Prethodna istraživanja su pokazala da negativna iskustva poput roditeljskog zanemarivanja, zlostavljanja ili života u bedi i siromaštvu mogu dovesti do zastoja u razvoju mozga. Nova otkrića rasvetljavaju ulogu spoljašnih faktora u osjetljivosti razvoja mozga i pružaju čvrste dokaze da suptilne varijacije u ranim životnim iskustvima mogu uticati na mozak za celo život, tvrdi Farah, a čitanje najlepših bajki i priča za decu pomažu kvalitetnijem razvoju.
Foto: Knjige na dlanu
Mentalna stimulacija deteta jača moždanu koru
Kako se mozak razvija, on proizvodi veći broj sinapsi, nervnih veza, nego što je to ustvari potrebno, objašnjava ona. Nedovoljno iskorišćene veze kasnije budu eliminisane, a ovaj eliminacijski proces, nazvan sinaptičko čišćenje, u čvrstoj je vezi s iskustvom. Otkrića pokazuju da mentalna stimulacija u ranoj dobi, kao što je čitanje priča i knjiga za decu, povećava opseg sinaptičkog čišćenja u lateralnom temporalnom režnju. Sinaptičko čišćenje smanjuje volumen tkiva u mozgu. Ovo čini koru mozga tanjom, ali istovremeno povećava učinkovitost obrade informacija.
“Ovo je prvi pogled na to kako nega u detinjstvu može imati uticaj na strukturu mozga kasnije u životu. Kao kod svih opservacijskih studija, zapravo ne možemo govoriti o uzročnosti, ali sve upućuje na to da kognitivna stimulacija primljena u ranoj životnoj dobi vodi promenama u debljini kore mozga”, rekla je Farah na sastanku Društva za neuronauku. Dodala je da su istraživanja još uvek u začetku i da je potrebno još mnogo rada da se dođe do boljeg razumevanja načina na koji rana životna iskustva utiču na strukturu i funkcije mozga.
Roditelji mogu pomoći detetu da bude pametnije
Ova otkrića su još jedan dodatak sve brojnijim dokazima da smo u ranom periodu života veoma ranjivi, kaže psihijatar Džej Gid, čelnik neuroznaučnog odeljenja na Dečjoj psihijatriji pri Nacionalnom institutu za mentalno zdravlje u Betesdiju u Merilendu. Ali rani život, kaže on, pruža brojne mogućnosti da se posledice loših iskustava prebrode. Roditelji mogu pospešiti kognitivni razvoj svoje dece pružajući im što stimulativnije okruženje.
0
0
