Deca nisu lenštine, ne nazivajte ih tako

Deci i tinejdžerima ne bi trebalo govoriti da su lenštine kada rano ujutru ne žele da ustanu iz kreveta da bi išli u školu. Stvar je izgleda u nečem drugom, a ne u lenjosti ili mržnji prema školi.

Foto: Shutterstock

Tako bar misle američki istraživači sa Univerziteta Vašington, koji su ozbiljno istraživali kako rano ustajanje utiče na mlade. Oni podsećaju da svi ljudi imaju tzv. cirkadijalni, odnosno dnevno noćni ritam koji im diktira kada treba da idu na počinak, a kada da ustanu.

Taj unutrašnji biološki sat je, kažu oni, kod tinejdžera drugačiji nego kod njihovih roditelja. Zato je recimo biti budan i spreman za akciju u pola osam ujutru, za tinejdžera isto kao i za odraslu osobu dva sata ranije. A mi im, umesto da pokušamo da shvatimo, govorimo da su lenštine.

Foto: Shutterstock

Istraživači navode da tinejdžeri nisu lenštine i da im je problem s kojim se bore društvo nametnulo. Njihov unutrašnji sat vodi ih na spavanje onda kada osećaju biološku potrebu za snom, a bude se kada im to društvo nameće, kako bi stigli na vreme u školu.

To međutim ima svoje posledice jer remećenje ovog prirodnog dnevno noćnog ritma, negativno utiče na njihovu koncentraciju, imunitet, puls, čak i probavu. Zato se, prerano ustajanje, smatraju naučnici, loše odražava i na njihovo učenje i usvajanje školskog gradiva.

Foto: Shutterstock

Uvažavajući ove stavove stručnjaka, neke škole u Americi pomeraju nastavu pa prvi čas umesto u 7.50 počinje u 8.45 sati.