Svima je poznato da se otisci prstiju koriste u identifikaciji jer su drugačiji kod svakog pojedinca, ali postoje i drugi delovi tela koji su jedinstveni kod svakog čoveka.
Foto: Shutterstock
Šarenica oka ili iris mišić je koji kontroliše veličinu zenice i daje očima boju, zavisno od toga koliko je melatonina u njoj.
Dok su boja i struktura irisa uveliko određene genetikom, detalji uzorka na njemu nisu.
On se formira od membrana tkiva još u majčinom stomaku i onda, nedugo pre rođenja, stvara mrežnjaču.
Istim se procesom stvara i jedinstveni uzorak šarenice, a ni dve šarenice kod iste osobe nisu identične.
Svačije uši imaju drugačije linije i obline, od kojih je najposebniji rub uveta.
U jednom britanskom istraživanju istraživači su razvili algoritam koji je mogao da identifikuje pojedinca između 250 drugih s 99,6-postotnom preciznošću, i to tako što su analizirali kako se svetlost odbija od - ušiju.
Uvo je tako poseban identifikator da Yahoo razvija tehnologiju za otključavanje pametnih telefona pomoću skenera za uvo.
Uzorak udubljenja na usnama jedinstven kao otisak prstiju, otkrila je studija objavljena u časopisu Forensic Dental Sciences.
Postoji samo jedan problem: iako su otisci na usnama korišćeni kao identifikacija na sudu u izolovanim slučajevima, kriminalci obično ne ljube mesta zločina.
Foto: Shutterstock
Otisci zuba analiziraju se od 1970-ih godina, ali čini se kako je jedini poseban deo usne šupljine zapravo jezik, koji se za života možda malo promeni tokom vremena, jer je zaštićen u ustima.
Danas se čak razvijaju i trodimenzionalne slike jezika za pomoć u prepoznavanju.
Neki hodaju pogrbljeno, neki poskakuju ili se vuku. Svako se kreće na svoj način i to nije stvar samo pomeranja nogu, već celog tela, a istraživači su otkrili 24 komponente koje prave nečiji hod i prema kojima se svakoga može prepoznati u masi. Njihov spoj čini svaki hod drugačijim od drugih.
Lako je prepoznati nečije glasovne karakteristike, poput frekvencije (visoke ili niske) i intenziteta (glasno ili tiho), no ostale osobine je, poput rezonancije ili nazalnosti, obično teže odrediti.
Glas je delom genetski određen, a bitnu ulogu u formiranju glasa igraju i dužina vrata i širina ždrela, ali i naučene karakteristike poput zaokruživanja usnica i izgovora samoglasnika.
Na temelju tih kombinovanih osobina, naučnici su već stvorili sisteme za automatsko prepoznavanje nečijeg glasa ako je on prethodno snimljen u bazi podataka.
Foto: Shutterstock
Otisci na prstima ruku fetusa razvijaju se istovremeno s otiscima prstiju na nogama - i jednako su jedinstveni. I iako FBI ima nacionalnu bazu podataka koja povezuje 66 miliona ljudi s njihovim otiscima prstiju, poznat je samo jedan slučaj kad je otisak nožnih prstiju upotrebljen na sudu.
Provalnik je provalio u škotsku pekaru i ostavio otisak na podu posutim brašnom. Iako je to bio jedini dokaz protiv njega, porota ga je osudila u roku od 15 minuta.
Ne samo da otkrivaju DNA - zbog čega se stomatološki zapisi često koriste za identifikaciju tela - već su posebni i zbog osobnih navika. Možda češće stežete čeljust, svirate određeni instrument ili držite ključeve od automobila u ustima. Zbog takve istrošenosti čak i jednojajčani blizanci imaju različite zube.
Retina ili mrežnjača precizan je snimak živčanog sistema, jedinstven za svakog, a prikazuje i uzorak krvnih sudova koje oftalmolog primećuje kako bi otkrio prve naznake dijabetesa, visokog krvnog pritiska, pa čak i propadanja zdravlja mozga.
Iako se ljudske mrežnjače obično posmatraju samo kod oftalmologa, identifikacija mrežnjače se u životinjskom svetu koristi dosta često, a najviše kod stoke i čistokrvnih konja, piše The Healthy.