Redovna izloženost prirodi ključna za zdrav razvoj deteta, kako fizički, emocionalno, tako i duhovno.
Foto: Shutterstock
Rečenice poput “Volim da se igram u zatvorenom prostoru, jer je to mesto gde su svi električni priključci”, a koje izgovara učenik četvrtog razreda osnovne škole dokaz je da su današnje generacije dece potpuno odvojene od prirode.
Psiholog Ričard Lov kaže kako manjak kontakta s prirodom uzrokuje zdravstvene tegobe koje su ujedno zadobile i stručni naziv: poremećaj manjka prirode (engl. nature deficit disorder).
- Taj ‘poremećaj’ nije zdravstveno stanje nego društvena pojava koja se odnosi na posledice čovekovog udaljavanja od prirode. One uključuju smanjenu upotrebu naših osećaja i povećanu učestalost psihičkih i fizičkih oboljenja - kaže autor. Nažalost, manjak vremena provedenog u prirodi kod dece će rezultirati neugodnom trendu porasta debljine, poremećaja pažnje i depresije. Devedesetih godina prošlog veka radijus oko kuće u kojem su deca smela sama da lutaju se smanjio na devetinu onoga što je bio 1970. godine.
Foto: Shutterstock
Danas prosečni osmogodišnjaci bolje prepoznaju crtane likove nego autohtone vrste drveća u vlastitoj zajednici. Stopa po kojoj lekari propisuju antidepresive deci udvostručila se u posljednjih godina, a nedavne studije pokazuju da preterano korišćenje kompjutera uzrokuje poteškoće za mozak u razvoju - ističe autor.
Ali, rešenje je pred našim vratima.
- Izloženost prirodi ključna za zdrav razvoj deteta, kako fizički, emocionalno, tako i duhovno. Obrazovanje u koje su uključene informacije o okolini poboljšavaju snalaženje u prostoru, ali i prosek ocena te razvija veštine za rešavanje problema, kritičko razmišljanje i donošenje odluka. Čak i kreativnost može podstaknuti boravak u prirodi - govori autor.
Poziva zato roditelje da povedu svoju decu u prirodu - na kampovanje, šetnju, planinarenje.