Proročke reči Desanke Maksimović koje i dalje odjekuju

Velike studentske demonstracije u Jugoslaviji bile su deo talasa demonstracija koji je 1968. zahvatio veliki broj zemalja. Umetnici su se naročito masovno solidarisali sa studentima, a među njima su bili i poznati pesnici, glumci, umetnici, javne ličnosti...

 Foto: Wikipedia

U našoj zemlji, tog trećeg juna, sve je počelo u osamnaest časova uveče u zgradi Rektorata (Filozofski fakultet) kada je održan hitan sastanak svih dekana fakulteta i akademija (oko 40 fakulteta i akademija) i donesena je odluka o opštem štrajku univerziteta, prekidu predavanja i ispita.

Na Filozofskom fakultetu počeo je intenzivan program. Po ugledu na Francusku buržoasku revoluciju formirani su „konventi“ za ekonomiju, politiku i druge teme. Profesori kao što su Nikola Milošević, Dragoljub Mićunović i drugi držali su predavanja i diskutovali su sa studentima o svim problemima društva.

Na glavnoj bini su se smenjivali umetnici od kojih je Stevo Žigon dobio ovacije izvođenjem govora Robespjera iz predstave, koja se tada igrala u Jugoslovenskom dramskom pozorištu, „Dantonova smrt“.

Filmski režiser Dušan Makavejev danima je sve to snimao, a svaka dva, tri sata trake su odnošene u nepoznatom pravcu! Umetnici se naročito masovno solidarisali sa studentima i među njima i Desanka Maksimović, Mira Alečković...

Tako će, osim govora Steve Žigona, ostati upamćena i rečenica Desanke Maksimović. 

Ona je okupljenim studentima u dvorištu Filozofskog fakulteta rekla: 

- Draga deco, zapamtite kakvi ste danas jer nećete moći takvi da budete celog života. Danas ste najlepši i najuzvišeniji. Koliko se toga budete sećali toliko ćete biti dobri - rekla je naša čuvena pesnikinja.

Ove njene reči imale su, izgleda, proročki karakter.

Kad je protest završen mladi „revolucionari” otišli su vremenom svako na svoju stranu. Jedni su postali deo sistema, drugi su „batalili” ideološke rasprave i počeli da se bave praktičnijim stvarima, treći su se okrenuli nauci, četvrti će postati istaknute stranačke vođe...

Ali, bez obzira na to što im je mladalački zanos vremenom splasnuo i što ih je život odveo različitim putevima gotovo svi su, kasnije, sa ponosom isticali da su bili „šezdesetosmaši”.