Podrška je važna!

Vukijevo rođenje i dijagnoza Daun sindroma koju je dobio posle samo par dana, su me osvestili po pitanju stvari koje su važne u životu, a koje pre njegovog rođenja nisam primećivala. Imala sam utisak da su mi se sva čula u trenutku izoštrila. Kao da sam počela bolje da čujem, dalje da vidim i intenzivnije da osećam.

Foto: promo

Kako bih drugima približila kako izgleda život sa detetom koje ima razvojne smetnje, na društvenim mrežama sam počela da otvoreno pišem o Vuku, o svemu onome što on jeste i o svemu onome što život sa takvim detetom nosi sa sobom.

Kako je naša priča rasla i širila se, shvatila sam koliko je to što radim dobro za decu sa poteškoćama u razvoju i za njihove porodice. Takođe, shvatila sam koliko je važno i to da za našu priču čuje i šira društvena zajednica koja nema iskustvo sa decom poput Vuka.

Onima koji prate moj rad na društvenim mrežama poznato je da mnogo pišem o podršci. Pod podrškom podrazumevam ne samo podršku deci sa poteškoćama u razvoju, već i podršku njihovim porodicama. Moj utisak je da se u tom pogledu poslednjih godina dosta toga menja. Deca sa razvojnim smetnjama i osobe sa invaliditetom su postali vidljiviji i ravnopravniji članovi društva. Ti koraci su mali, nekada i jedva vidljivi, ali važno je da su napravljeni. Mudriji od mene su rekli da i najveće putovanje počinje malim korakom. Svaki pomak napred je važan.

Foto: promo

Imamo primere da su neke kompanije prepoznale važnost podizanja svesti o društvenoj odgovornosti, pa su pokretale različite kampanje. One su kao cilj imale da društvo dobije novu, jasniju sliku o onima koji su ugroženi, koji su na margini, o onima koji su na bilo koji način drugačiji.

S ponosom ističem da sam proteklih meseci i godina bila uključena u nekoliko takvih projekata. To je nešto što me je ohrabrilo i dalo mi vetar u leđa da nastavim da na svoj način pružam podršku onima kojima je potrebna, a posebno deci sa poteškoćama u razvoju i njihovim porodicama jer mi je ta priča i lično najbliža.

Kampanja "Prati suncokret" koju je organizovala kompanija Dijamant iz Zrenjanina je jedna od poslednjih koje sam radila i sa koje nosim lepe uspomene i divne emocije. U pitanju je kampanja koja je napravljena u cilju podrške osoba sa Daunovim sindromom. Vuki i ja smo učestvovali na radionicama gde su deca tipičnog razvoja pravila čestitke za drugare koji imaju Daunov sindrom. Šarenilo, smeh, muzika, žamor dece su obeležili te događaje. Radost i sreća su bili opipljivi. Bilo je tu i empatije i saosećanja. Koliko su truda uložila deca učesnici u svaku čestitku koju su napravili, i u svaki crtež koji su nacrtali. Na taj način pokazali su svoju zainteresovanost za drugare koji su malo drugačiji od njih i svoju volju da ih prihvate baš takve kakvi su. Isto tako, videla sam i osetila radost osoba sa Daunovim sindromom jer i sami osećaju podršku sa svojom porodicom. Moj utisak cele te kampanje može stati u dve reči: čista ljubav.

Foto: promo

Koristim priliku da apelujem na sva preduzeća, kompanije, privredna društva da se uključe u ovakve projekte, a mogu osmisliti i sopstvene. Ne moraju to biti velike priče i velike investicije. Puno malih koraka nas mogu dovesti do cilja. Shvatila sam tokom svih ovih godina, koliko sam Vukova mama, da lepota leži u različitosti. Ne morate mi verovati na reč... Probajte!

Autor: Gordana Vukićević