Emotivna poruka ćerke svom ocu koji je dao život na Košarama

Emotivna poruka ćerke svom ocu koji je dao život na Košarama

Dalibor Dimov imao je samo 20 godina kada je stradao na karauli Košare, njegova ćerka Monika koja je imala samo pet meseci kada je otac poginuo.

Foto: facebook/printscreen

Od fotografija napravila je potresan video u znak sećanja na očevo herojstvo.

Vojnik po ugovoru Dalibor Dimov iz Pirota, poginuo je 4. avgusta 1998. godine na karauli Košare, u terorističkoj zasedi.

Prema rečima potpukovnika Dragutina Dimčevskog, koji je zapovedao graničnim jedinicama u tom periodu, on je prvi stradali graničar na ovoj karauli.

Nakon ovog događaja usledili su stalni napadi iz Albanije koji će kulminirati bitkom za Košare započetom 9. aprila 1999. godine koja je trajala 67 dana i odnela živote 108 srpskih heroja.

Dimov je iza sebe ostavio petomesečnu ćerkicu Moniku.

Odrasla kao siroče, jer je u petoj godini izgubila i majku, Monika ne zaboravlja očevo herojstvo, pa je povodom tužne godišnjice od njegovih fotografija napravila video u, kako kaže, tatinu ali i čast svih njegovih saboraca.

Objavila ga je na svom Fejsbuk profilu i ispod njega napisala:

“Danas se navršavaju 22 godine od pogibije mog oca, heroja sa Košara – Dalibora Dimova. Ovaj video je napravljen u njegovu čast, u znak sećanja na žrtvu koju je dao za svoju otadžbinu. Neka ovaj video podseti narod da je u našoj istoriji puno heroja koji su dali svoj život, da bi mi sada živeli mirno. Neka ne budu mirni oni koji su dozvolili da sa svojom kćerkom ima samo dve zajedničke fotografije. Ovim videom sam želela da odam počast mom heroju, mom borcu koji je pao za slobodu svog naroda. Spavaj mirno, tata. Neću dozvoliti da ostaneš zaboravljen. Ni ti, ni bilo ko od tvojih drugova i potrudiću se da priče junaka sa Košara stalno budu prisutne u našim umovima. Neka ti je večna slava i hvala, nebeski stražaru moj”.

Posted by Monika Dimov on Monday, August 3, 2020

Monika za Telegraf rs kaže da to što oca nije zapamtila, nije umanjilo njenu ljubav prema njemu.

“Nakon smrti tate i mame podigli su me njihovi roditelji. Tatu nisam zapamtila, a shvatila sam da je bio heroj otprilike kada sam pošla u prvi razred. Mislim da mi je tada još više počeo da nedostaje a godine to ne menjaju, čini mi se da mi sada treba još više. Ponosna sam ćerka heroja, i na ovaj način sam želela da se njegova i žrtva njegovih drugova ne zaboravi, da ne budu samo istorijski podatak”, priča Daliborova ćerka.

Dalibor je stradao kada je kolona vojnih vozila upala u zasedu. Džip u kome se on nalazio pogođen je zoljom, a on je teško ranjen.

O detaljima pogibije svoga oca saznavala je od njegovih ratnih drugova koji su joj se javljali najčešće povodom godišnjice njegovog stradanja. – Dalibor Dimov, Rom poreklom, bugarskog prezimena i Srbin po ličnom izjašnjavanju, po majci Toplodolac, vojnik po ugovoru, po činu razvodnik, na službi u karauli Topli Do, Druge granične čete, 23. graničnog bataljona, dobar čovek.

“Poginuo je na današnji dan 1998. godine, tada privremeno u sastavu Izviđačko diverzantske čete u reonu karaula “Košare”. Kada je krenuo na zadatak sigurno je da se plašio, ali nije bio kukavica, niti je pokušao kao neki da dezertira ili na drugi način izbegne svoju dužnost. Uvek se smešio… Trenutak pre teškog ranjavanja svojim telom je zaštitio komandira. Preminuo je pred ponoć istog dana na VMA. Večna ti slava i hvala, druže”, naveo je jedan od Daliborovih saboraca.

U drugoj poruci koja je stigla Moniki, jedan od ratnih drugova njenog oca joj je poručio: – Tvoj tata je, mala, bio heroj i to onaj pravi. Uvek čuvaj sećanje na njega, svima pričaj i ponosi se što si imala takvog oca. On je sada tvoj nebeski stražar… Slava mu i laka zemlja srpska za koju je dao ono najsvetije, život, napisao je ratni veteran.

Kaže da se nada da će se Pirot odužiti njenom tati jer je bilo inicijativa da mu se u ovom gradu postavi obeležje.

“Mojoj mami je bio obećan stan zbog tatine žrtve, ali ga nije dobila. Bila je inicijativa njegovih drugova da se oslika mural u njegovu čast u Pirotu ili da se neka ulica nazove njegovim imenom ali se to još nije desilo. Nadam se da će to biti učinjeno ne samo zbog mog oca nego zbog svih onih koji su stradali braneći otadžbinu”, kazala je Monika.