Empatija kod životinja je češća nego što mislimo

Jedna od glavnih stvari koja čoveka razlikuje od životinje sigurno su osećanja. Osećanja nas teraju na razgovor, podstiču nas na razne aktivnosti, o osećanjima razmišljamo i osećanja razumemo.

 Foto: ShutterStock

Novo istraživanje otkrilo je kako neke životinje nisu samo vođene instinktom, već se kod nekih pojavljuju i osećanja, na prvom mestu empatija.

Već znamo da su neke vrste osećanja dokumentovana kod slonova, delfina i naročito kod pasa, ali u poslednje vreme istraživačima su sve zanimljivije i prerijski miševi, najviše zato što su ti glodari sociološki dosta razvijeni.

Ponašanje prerijskih miševa može biti motivisano empatijom. Istraživači su napravili eksperiment u kojem su privremeno izolovali neke članove takoreći rodbine i poznanika miševa pa ih izložili blagim šokovima.

Kada su ih vratili nazad, miševi koji nisu bili izloženi šoku počeli su lizati one koji su bili pod stresom i tako ih tešili.

Kada su drugu grupu miševa odvojili, ali ih nisu i izložili šoku, prilikom njihovog povratka nije se dogodio isti scenario. Instrument kojim su merili stanje hormona otkrio je kako su članovi porodice i poznanici miševa bili ožalošćeni kada je nisu mogli utešiti.

 Foto: ShutterStock

Zanimljivo je da su ponovili eksperiment na drugom mišu i stavili ga kasnije među miševe sa kojima se ranije nije sreo, ali oni nisu pokazivali nikakve znakove empatije.

Dakle, došli su do zaključka da se prerijski miševi međusobno teše samo ako se poznaju i time negirali mogućnost da to rade nagonski.

Budući da je kod ljudi oksitocin hormon koji je povezan sa empatijom, u jednom su eksperimentu blokirali taj neurotransmiter da vide kako će tada miševi reagovati. Međutim, blokiranje oksitocina nije sprečilo članove porodice i poznanike miševa da ih i dalje teše.

Ova otkrića pružaju nam novi uvid u mehanizam empatije i evoluciju kompleksnih ponašanja kod životinja, pogotovo onih motivisanih empatijom.