Ernest Hemingvej predlaže knjige koje svako treba da pročita

Ernest Hemingvej predlaže knjige koje svako treba da pročita

Obišao je četiri kontinenta, učestvovao u dva svetska rata i prisustvovao španskoj građanskoj revoluciji.

  Foto: Wikipedia

Mrzeo je svoje ime jer ga je, kako je govorio, podsećalo na naivnog junaka Vajldove drame Važno je zvati se Ernest, iako je njegovo postalo jedno od najslavnijih imena sveta.

Bio je pisac, novinar, nobelovac, veliki ljubitelj ribolova, pića, koride i žena, avanturista i kosmopolit, samoubica. Ernest Hemingvej ostao je jedna od najistaknutijih ličnosti XX veka i čitave književnosti.

Vodio je buran život i preživeo mnogo toga, naročito u periodu kada je radio kao novinar i reporter, družeći se sa policajcima, kriminalcima, prostitutkama i ubicama. Uspomene na ovaj svet živele su na stranicama mnogih njegovih dela.

Tokom jednog od manje burnih dana u životu Ernesta Hemingveja, još jedan avanturista, mladi pisac Arnold Samjuelson odlučio je da pešači do Floride, do Hemingvejevog doma i upozna svog idola.

Iako skeptičan u početku, Hemingvej je ugostio 22-godišnjeg Arnolda u svom domu. Shvativši da je Arnold poletarac u pisanju i da došao jer želi da čuje savete velikana, Hemingvej je uzeo parče papira i sastavio mu listu knjiga koje treba da pročita kako bi usavršio svoja znanja.

Na listi su bile sledeće knjige:

- Plavi hotel i Otvoreni čamac Stivena Krejna
- Floberova Madam Bovari
- Dablinci Džejmsa Džojsa
- Stendalov roman Crveno i crno
- O ljudskom ropstvu Somerseta Moma
- Tolstojevi Ana Karenjina i Rat i mir
- Budenbrokovi Tomasa Mana
- Pozdrav i zbogom Džordža Mura
- Braća Karamazovi od Dostojevskog
- Oksfordova antologija engleske poezije
- Ogromna soba Edvarda Estlina Kamingsa
- Orkanski visovi Emili Bronte
- Daleko i davno Vilijama Henrija Hadsona i
- roman Henrija Džejmsa Amerikanac

Predao mu je listu, rekavši:

„Ovo su knjige koje bi svaki pisac trebalo da pročita u sklopu svoje edukacije… Ukoliko već nisi pročitao sve ovo, onda jednostavno nisi edukovan. Ova dela predstavljaju različite stilove pisanja. Neka će te zamoriti, dok će te druga možda inspirisati, a neka su toliko predivno napisana da ćeš pomisliti da je beznadežno da ti počneš da pišeš.

 Foto: Pinterest

Najvažnija stvar koju sam ja naučio o pisanju je: nikad ne piši previše odjednom; nikada nemoj da izvučeš sve iz sebe. Ostavi malo i za sutradan. Najbitnije je znati kada se zaustaviti. Dok ti još uvek dobro ide, stigao si do zanimljivog dela i znaš šta će se dalje dogoditi – tada je vreme da staneš. Ne razmišljaj dalje; pusti svoju podsvest da odradi posao.“

Dok je radio kao novinar, Hemingvej je naučio da koristi jasne i sažete rečenice, bez ičeg suvišnog. To je postao njegov književni stil i zbog toga su ga čitaoci cenili i pamtili. Stoga je Hemingvejev savet Arnoldu i svim mladim piscima: izbacite sve što je nepotrebno.

Odnosno:

„Svakog se dana vrati na početak i sve ponovo napiši. Onda kada postane predugačko, pročitaj dva ili tri poglavlja pre nego što počneš da pišeš i uvek se vraćaj na početak. Tada, kada sagledaš svoje delo, izbaci sve što možeš. Suština je znati šta treba izostaviti. Da li ti dobro ide možeš zaključiti prema tome šta sve možeš da odbaciš.“

Na kraju, Hemingvej poručuje:

„Nikada se nemoj porediti sa živim piscima. Ne znaš da li su oni dobri ili ne. Poredi se sa onima koji su umrli i za koje znaš da su dobri. Onda kada možeš da ih prevaziđeš – tada znaš da si dobar.

A dobri pisci se uvek vraćaju, uvek su aktuelni. Sada si duplo bolji nego onda kada si mislio da si sjajan.

Sve što treba da uradiš je da pišeš iskreno i predano, i da ne misliš kakva će biti sudbina tvog dela“.

Zatvoreno za komentare.